1Зато, браћо света, заједничари звања небескога, гледајте на апостола и првосветешника кога ми признајемо, Исуса,
2који је веран своме створитељу, као и Мојсије што је био у свему дому његову.
3Јер је овај удостојен веће славе од Мојсија, ако што већу час тог дома има онај који га је начинио.
4Јер сваки дом треба неко да начини, а Бог је онај који је све начинио.
5И Мојсије беше веран у свему дому његову као слуга, за сведочанство онога што је требало да се каже,
6а Христос (стоји) као син над домом својим. Његов дом смо ми, ако уздање и славу наде до краја тврдо одржимо.
7Зато, као што говори Дух свети: "Данас, ако чујете глас његов,
8немојте да вам одрвени срце ваше, као о буни, у дан кушања у пустињи,
9где ме кушаше оци ваши, иако су гледали дела моја
10четрдесет година. Зато се расрдих на тај род и рекох: Увек лутају срцем својим. Али они не познаше путева мојих,
11Зато се заклех у гневу свом: Неће ући у мир мој!"
12Гледајте, браћо, да не буде у коме од вас зло срце које не верује, (готово) да отпадне од Бога живога,
13него храбрите један другога сваки дан, докле се "данас" говори, да који од вас не одрвени од преваре греха.
14Јер смо постали другови Христови, ако почетак уздања до краја тврдо одржимо.
15Кад се каже: "Данас, ако чујете глас његов, немојте да вам одрвени срце ваше, као о буни" -
16који су то чули и побунили се? Зар не сви које је Мојсије извео из Египта?
17А на кога се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чија су телеса попадала у пустињи?
18Којима се заклео да неће ући у мир његов? Онима који су били непослушни.
19И видимо да нису могли ући зато што нису веровали.