1Зато морамо тим већма пазити на оно што смо чули, да како не изгубимо спасење.
2Јер, кад је (већ) анђелска реч вредила, и сваки преступ и свака непокорност праведну плату примила,
3како ћемо побећи од ње ми, ако не марим за толико спасење, које поче Господ проповедати и онда га они који су чули, потврдише међу нама,
4а и Бог га посведочи знацима, чудесима и различним силама и раздељивањем Духа светога по својој вољи!
5Јер није анђелима покорио света будућега, о коме говоримо.
6Него је неко негде посведочио овако: "Шта је човек, да га се сећаш, или син човечји, да га полазиш?
7Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу венчао си га,
8све си метнуо под ноге његове". А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено. Али сад још не видимо да му је све покорено;
9али Исуса, који је био мало умаљен од анђела, видимо за смрт што ју је поднео, славом и чашћу венчана, да би по милости Божјој за све окусио смрт.
10Јер доликоваше њему за кога је све и кроз кога је све, ако је хтео да доведе многе синове у славу, да страдањем начини савршеним зачетника спасења њихова.
11Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога. Зато се не стиди назвати их браћом
12кад каже: "Објавићу име твоје браћи својој, усред скупштине хвалићу те".
13И опет: "Ја ћу се уздати у њега". И опет: "Ево, ја и деца коју ми даде Бог".
14Како, пак, деца имају део у крви и месу, тако и он узе део у томе, да (својом) смрћу сатре онога који има власт над смрћу, т.ј. ђавола,
15и да избави оне који, бојећи се смрти, целога, живота беху робови.
16Дакле се не прима анђела, него се прима семена Аврамова.
17Зато је морао у свему бити као његова браћа, да буде милостив и веран првосвештеник пред Богом, да очисти грехе народне.
18Јер (само) зато што је и сам трпео кад је кушан, може помоћи и онима који се искушавају.