1Много пута и различним начином говорио је Бог некад оцевима преко пророка;
2на крају ових дана говорио је нама преко Сина, кога је поставио за наследника свему, кроз кога је и свет створио.
3Он је сјај славе његове и слика бића његова. Он носи све својом силном речју. Он је очистио од греха и сео с десне стране величине на висни.
4Толико је постао већи од анђела, колико је одличније име добио од њих.
5Јер коме од анђела рече кад: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио" и опет: "Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити Син"?
6А за време кад ће свога првенца опет увести у свет, вели: "И да му се поклоне сви анђели Божји".
7И за анђеле каже: "Који анђеле своје чини ветровима и слуге своје пламеном огњеним"
8а за Сина: "Престо је твој, Боже, вечан, и палица је правде палица царства твога.
9Заволео си праведност и омрзао си на безакоње; зато те, Боже, Бог твој помаза уљем радости више него другоме твоје".
10И: "Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дело руку твојих.
11Она ће проћи, а ти остајеш; и сва ће остарети као хаљина,
12и савићеш их као огртач, као хаљину, измениће се: а ти остајеш исти и твојих година неће нестати".
13Коме је од анђела рекао кад: "Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима"?
14Нису ли сви (само) службени духови, који се шаљу на службу ради оних који ће наследити спасење?