Acts 9
1 А Савле је још увек дисао претњом и убиством на ученике Господње, па оде до првосвештеника
2 и измоли у њега писма за Дамаск, на синагоге: ако кога нађе од ове науке, људе и жене, да их свезане доведе у Јерусалим.
3 Путујући, дође близу Дамаска. И уједанпут га обасја светлост с неба;
4 паде на земљу и чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?
5 А он рече: Ко си, Господе? А овај: Ја сам Исус, кога ти гониш.
6 Него устани и уђи у град, и казаће ти се шта ти ваља чинити.
7 А људи који иђаху с њим, стајаху неми, јер су глас чули, али никога нису видели.
8 Савле уста од земље, и кад је отворио очи своје, ништа није видео. Узеше га, дакле, за руку и уведоше у Дамаск.
9 И био је три дана слеп, нити је јео нити је пио.
10 А у Дамаску беше један ученик по имену Ананије. И рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
11 А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове "права", и потражи у дому Јудином Таршанина по имену Савла. Сад се баш моли Богу.
12 И виде човека по имену Ананију где уђе и метну руке на њега да прогледа. -
13 А Ананија одговори: Господе, од многих чух за овога човека колика зла почини твојим светима у Јерусалиму.
14 И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају име твоје.
15 А Господ му рече: Иди, јер ми је он оруђе избрано: да изнесе име моје пред незнабошце, цареве и синове Израиљеве.
16 Ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
17 И Ананија оде, уђе у кућу и метну руке на њега и рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јавио на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Духа светога.
18 И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа; и уста и крсти се,
19 и пошто једе, окрепи се. Био је неколико дана с ученицима који беху у Дамаску,
20 и одмах је по синагогама проповедао Исуса, да је он Син Божји.
21 А сви који слушаху, чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму гоњаше оне који призивају име ово, а и овамо је за то дошао, да их повезане води првосвештеницима?
22 А Савле биваше све јачи и забуњиваше Јудеје који живљаху у Дамаску, доказујући да је ово Месија.
23 После подужег времена договорише се Јудеји да га убију.
24 Али Савле дознаде њихову намеру. Дан и ноћ чували су врата да би га убили.
25 А ученици његови узеше га ноћу и спустише га у једној котарици преко зида.
26 А кад дође у Јерусалим, огледаше да се придружи ученицима; но сви га се бојаху, јер не вероваху да је (заиста) ученик.
27 А Варнава га узе и доведе к апостолима. И каза им како на путу виде Господа и како му говори, и како је у Дамаску слободно говорио у име Исусово.
28 Отада је с њима улазио и излазио у Јерусалиму и учинио је слободно у име Господње.
29 Говорио је и препирао се и с Јелинистима; а они гледаху да га убију.
30 А када браћа дознаше ово, сведоше га у Кесарију и отпустише у Тарс.
31 И тако је црква по свој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру; напредовала је, живела је у страху Господњем и умножавала се утехом светога Духа.
32 А кад Петар обилажаше све, дође и к светима који живљаху у Лиди.
33 Онде нађе једног човека по имену Енеју, који је већ осам година лежао на одру; био је узет.
34 И рече му Петар: Енеја, исцељујете Исус Христос. Устани и простри себи! И одмах уста.
35 И видеше га сви становници Лиде и Сарона, и обратише се ка Господу.
36 А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, што значи Газела. Ова беше пуна добрих дела и милостиња што их чињаше.
37 Оних дана разболе се и умре. Окупаше је и метнуше у горњу собу.
38 Како је, пак, Лида близу Јопе, и ученици чуше да је Петар онде, посташе два човека до њега молећи га: Не оклевај да дођеш до нас!
39 А Петар уста и отиде с њима. И кад дође, одведоше га у горњу собу, и приступише му све удовице лачући и показујући доње и горње хаљине што их је радила Газела док је била с њима.
40 Петар изгна све напоље, клече на колена и помоли се Богу; па се окрену телу и рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и кад виде Петра, седе.
41 И пружи јој руку и подиже је. Тада дозва свете и удовице и показа је живу.
42 Ово се разгласи по свој Јопи, и многи повероваше у Господа.
43 И оста дуже времеан у Јопи, у некога симона кожара.