1А у Кесарији беше један човек по имену Корнелије, капетан од чете која се звала италиска.
2Био је побожан и богобојазан са целим домом својим, давао је народу многу милостињу и молио се Богу без престанка.
3Једнога дана, око деветога часа, виде он у утвари јасно анђела Божјег где уђе к њему и рече му: Корнелије!
4А он погледа на њега, поплаши се и рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје уздигоше се до Бога, ион те се сећа.
5Зато сад пошљи људе у Јопу и дозови некога Симона, прозванога Петра.
6Овај је гост у некога Симона кожара, чија је кућа код мора.
7А кад отиде анђео који му је говорио, дозва двојицу од својих слугу и једнога побожна војника од оних који стално беху уз њега,
8каза им све и посла их у Јопу.
9А сутрадан, кад они путоваху и приближише се граду, попе се Петар око шестога часа на кров да се помоли Богу.
10И огладне и хтеде да једе. А кад они готовљаху, дође изван себе.
11И виде него отворено и суд некакав где силази као велико платно, који се на четири краја спушта на земљу.
12У њему беху све четвороножне животиње, гмизавци земаљски птице небеске.
13И он чу глас: устани, Петре, закољи и једи!
14А Петар рече: Нипошто, Господе, јер још никад не једох што погано и нечисто.
15И глас опет, по други пут к њему: Што је Бог очистио, ти не погани!
16Ово је било трипут, и одмах се суд узе на небо.
17А кад се Петар у себи питаше шта би била утвара коју је видео, гле, људи послани од Корнелија, напитавши дом Симонов, стадоше пред вратима,
18зовнуше и питаху: Је ли овде у гостима Симон, прозвани Петар?
19А док је још Петар размишљао о утвари, рекао му је Дух: Ето те траже три човека.
20Устани, сиђи доле и иди с њима ништа не премишљајући, јер сам их ја послао.
21А Петар сиђе к људима и рече: Ево ја сам кога тражите. Што сте дошли?
22А они рекоше: Корнелије капетан, човек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејског, примио је заповест од једног светог анђела да те дозове у свој дом и да га ти поучиш.
23Тада их дозва унутра и угости. Сутрадан уста и оде с њима, а и нека браћа из Јопе одоше с њим.
24Сутрадан дође у Кесарију. А Корнелије их чекаше, сазвавши родбину своју и најближе пријатеље.
25А кад Петар уђе, срете га Корнелије, паде пред ноге његове и ода му част.
26А Петар га подиже и рече: Устани; и ја сам сам само човек.
27И у разговору уђе с њим и нађе многе сабране.
28И рече им: Ви знате да је Јудејину забрањено дружити се или долазити к туђину. Али мени Бог показа да ниједног човека не треба звати поганим или нечистим.
29Зато и без поговора дођох на позив. Питам, дакле: Зашто сте ме звали?
30А Корнелије рече: Пре четири дана, у девети час мољах се Богу у кући својој, и, гле, стаде преда ме човек у хаљини сјајној,
31и рече: "Корнелије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милостиња.
32Пошљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара крај мора".
33Одмах, дакле, послах к теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сад, дакле, сви ми стојимо пред Богом, да чујемо све што је Бог заповедио.
34А Петар отвори уста и рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко,
35него му је у сваком народу мио онај који се њега боји и твори правду.
36Реч коју је послао синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу: овај је Господ свима!
37Ви знате шта је било по свој Јудеји, почевши од Галилеје, по крштењу што га је проповедао Јован.
38(Мислим) Исуса из Назарета, како га Бог помаза Духом светим и силом. Он прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше савладао, јер Бог беше с њим.
39И ми смо сведоци свему што је учинио у земљи јудејској и у Јерусалиму. И убуше га обесивши га на дрво.
40Али Бог га трећи дан васкрсе и даде му да се покаже,
41не свему народу, него само сведоцима напред избранима од Бога, нама који смо с њим, по његову ускрсу из мртвих, јели и пили.
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је он од Бога одређени судија живима и мртвима.
43За њега сведоче сви пророци, да ће сваки који верује у њега, његовим именом примити опроштење греха.
44Док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух свети на све који слушаху говор.
45И задивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, што се и на незнабошце излива дар светога Духа.
46Јер их слушаху где говоре језике и величају Бога. Тада рече Петар:
47Зар може ко воду забранити да се не крсте ови који примише духа светога као и ми?
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га умолише да остане код њих неколико дана.