1А апостоли и браћа у Јудеји чуше да и незнабошци примише реч Божју.
2И кад Петар дође у Јерусалим, препираху се с њим они који беху из обрезања
3и рекоше: Ишао си к људима који нису обрезани и јео си с њима.
4Тада им Петар поче казивати редом:
5Ја се у граду Јопи мољах Богу. Дођох изван себе и видех утвару: суд некакав где силази као велико платно које се на четири краја спушта с неба, и дође до мене.
6Погледах добро унутра и видех четвороножне животиње земаљске, звериње, гмизавце и птице небеске.
7А чух и глас који ми рече: "Устани, Петре, закољи и једи!"
8А ја рекох: Нипошто, Господе, јер погано или нечисто још никад не уђе у уста моја.
9А глас одговори по другипут с неба: "Што је Бог очистио, ти не погани!"
10Ово је било трипут, и онда се опет све узе на небо.
11И, гле, у тај час сташе пред кућом у којој смо били, три човека, послана из Кесарије к мени.
12А Дух ми рече да идем с њима ништа не премишљајући. Са мном пођоше и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
13И каза нам како виде анђеала у кући својој, који је стао и рекао му: "Пошљи у Јопу и дозови Симона, прозванога Петра,
14који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој".
15А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.
16Онда се сетих речи Господње како је говорио: "Јован је крстио водом, а ви ћете крстити Духом светим".
17Кад им, дакле, Бог даде исти дар као и нама који верујемо у Господа Исуса Христа, како сам ја могао забранити Богу?
18А кад ово чуше, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот!
19А они који се расејаше због невоље Стефанове, прођоше све до Финикије, Кипра и Антиохије. Али никоме не говораху реч до само Јудејима.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који, кад дођоше у Антиохију, говораху и Грцима и проповедаху им Господа Исуса.
21И беше рука Госпдоња с њима, и многи повероваше и обратише се ка Господу.
22А глас о овоме дође до ушију цркве јерусалимске, и послаше Варнаву у Антиохију.
23Кад овај дође и виде благодат Божју, обрадова се и опомињаше све, да тврдим срцем остану у Господу;
24јер беше човек добар, пун Духа светога и вере. И придоби се многи народ за Господа.
25Тада отиде у Тарс да тражи Савла,
26и кад га нађе, доведе га у Антиохију. И целу једну годину беху заједно у цркви и учаху многи народ, и прво су у Антиохији ученике назвали хришћанима.
27У те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28И уста један од њих, по имену Агав, и објави Духом да ће бити велика глад по свој земљи, која за Клаудија и би.
29А од ученика одреди сваки колико је који могао, да пошље у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30Ово и учинише, пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.