Acts 11
1 А апостоли и браћа у Јудеји чуше да и незнабошци примише реч Божју.
2 И кад Петар дође у Јерусалим, препираху се с њим они који беху из обрезања
3 и рекоше: Ишао си к људима који нису обрезани и јео си с њима.
4 Тада им Петар поче казивати редом:
5 Ја се у граду Јопи мољах Богу. Дођох изван себе и видех утвару: суд некакав где силази као велико платно које се на четири краја спушта с неба, и дође до мене.
6 Погледах добро унутра и видех четвороножне животиње земаљске, звериње, гмизавце и птице небеске.
7 А чух и глас који ми рече: "Устани, Петре, закољи и једи!"
8 А ја рекох: Нипошто, Господе, јер погано или нечисто још никад не уђе у уста моја.
9 А глас одговори по другипут с неба: "Што је Бог очистио, ти не погани!"
10 Ово је било трипут, и онда се опет све узе на небо.
11 И, гле, у тај час сташе пред кућом у којој смо били, три човека, послана из Кесарије к мени.
12 А Дух ми рече да идем с њима ништа не премишљајући. Са мном пођоше и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
13 И каза нам како виде анђеала у кући својој, који је стао и рекао му: "Пошљи у Јопу и дозови Симона, прозванога Петра,
14 који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој".
15 А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.
16 Онда се сетих речи Господње како је говорио: "Јован је крстио водом, а ви ћете крстити Духом светим".
17 Кад им, дакле, Бог даде исти дар као и нама који верујемо у Господа Исуса Христа, како сам ја могао забранити Богу?
18 А кад ово чуше, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот!
19 А они који се расејаше због невоље Стефанове, прођоше све до Финикије, Кипра и Антиохије. Али никоме не говораху реч до само Јудејима.
20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који, кад дођоше у Антиохију, говораху и Грцима и проповедаху им Господа Исуса.
21 И беше рука Госпдоња с њима, и многи повероваше и обратише се ка Господу.
22 А глас о овоме дође до ушију цркве јерусалимске, и послаше Варнаву у Антиохију.
23 Кад овај дође и виде благодат Божју, обрадова се и опомињаше све, да тврдим срцем остану у Господу;
24 јер беше човек добар, пун Духа светога и вере. И придоби се многи народ за Господа.
25 Тада отиде у Тарс да тражи Савла,
26 и кад га нађе, доведе га у Антиохију. И целу једну годину беху заједно у цркви и учаху многи народ, и прво су у Антиохији ученике назвали хришћанима.
27 У те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28 И уста један од њих, по имену Агав, и објави Духом да ће бити велика глад по свој земљи, која за Клаудија и би.
29 А од ученика одреди сваки колико је који могао, да пошље у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30 Ово и учинише, пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.