1У неко време метну Ирод цар руке на неке од цркве да их мучи.
2И погуби Јакова, брата Јованова, мачем.
3И кад виде да је то по вољи Јудејима, ухвати и Петра; а беху дани бесквасних хлебова.
4Ухвати га, дакле, и баци у тамницу, и предаде га четирма четама од по четири војника да га чувају: мислио га је по пасхи извести пред народ.
5И тако Петра чуваху у тамници; али црква се без престанка молила Богу за њега.
6А кад га Ирод хтеде да изведе, ту ноћ спаваше Петар између два војника, везан двама ланцима, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
7И, гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби; куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: Устани брже! И спадоше му ланци с руку.
8И анђео му рече: Опаши се и обуј сандале своје! И учини тако. И рече му: Огрни огртач свој и хајде за мном!
9И изиђе и иђаше за њим, и није знао да је то истина што је анђео чинио, него је мислио да види утвару.
10И прођоше прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која вођаху у град. Ова им се сама отворише. И изиђоше и прођоше једну улицу, и одмах анђео одступи од њега.
11Петар дође к себи и рече. Сад видим заиста, да Господ посла анђела свога и избави ме из руку Иродових и од свега чекања народа јудејског.
12И кад му постаде јасно, дође кући Марије, матере Јована који се звао Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
13А кад он куцну у авлиска врата, дође девојка по имену Рода, да чује.
14И кад позна глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
15А ови јој рекоше: Ти си луда. А она потврђиваше да је тако. Тада рекоше они: Анђео је његов.
16А Петар једнако куцаше. И кад отворише, видеше га и задивише се.
17А он махну на њих руком да ћуте и каза им како га Господ изведе из тамнице. И рече: Јавите ово Јакову и браћи. И изиђе и отиде на друго место.
18А кад свану дан, беше не мала узбуна међу војницима, шта то би од Петра.
19А Ирод га заиска, и кад га не нађе, испита стражаре и онда заповеди да се погубе. И отиде из Јудеје у Кесарију и онде је живео.
20А срдио се на Тирце и Сидонце; но ови једнодушно дођоше к њему, придобише Власта, постељника царева, и искаху мира, јер се њихова земља хранила од цареве.
21У одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, седе на престо и говораше им.
22А народ викаше: Божји глас, а не човечји!
23Но одмах га удари анђео Господњи, што не даде славе Богу; и умре, изједен од црви.
24А реч је Госпдоња расла и множила се.
25А Варнава и Савле, пошто предаше помоћ, вратише се из Јерусалима и узеше са собом и Јована који се звао Марко.