1А у антиохиској цркви беху пророци и учитељи: Варнава, Симеон који се звао Нигер, Лукије Киринац, Манаин, одгајени с Иродом тетрархом, и Савле.
2Кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: Одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао.
3Тада постише, помолише се Богу, метнуше руке на њих и отпустише их.
4Послани од светога Духа, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар.
5Дошавши у Саламин, проповедаху реч Божју у синагогама јудејским; а имаху и Јована као слугу.
6Кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше једнога врачара, лажна пророка, Јудејина, коме беше име Варисус
7и који беше с проканзулом Сергијем Павлом, човеком разумним. Овај дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божју.
8Но њима се супротио Елима, врачар - јер се тако преводи име његово - гледајући да одврати проконзула од вере.
9А Савле, који се зове и Павле, пун Духа светога, погледа на њега
10и рече: О напуњени свакога лукавства и свакога неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, зар нећеш престати кварити правих путева Господњих?
11Сад, ето, руке Господње на те: бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време. И одмах паде на њега мрак и тама, иђаше унаоколо и тражаше вођа.
12А кад проконзул виде шта би, поверова, поплашивши се од науке Господње.
13А Павле се са својим пратиоцима одвезе из Пафа и дођоше у Пергу памфилиску. А Јован се одвоји од њих и врати се у Јерусалим.
14А они отидоше из Перге и дођоше у Антиохију писидиску. У суботу уђоше у синагогу и седоше.
15А по читању закона и пророка послаше старешине синагоге к њима и рекоше: Браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите!
16Тада Павле уста, махну руком и рече: Израиљци и ви који се бојите Бога, чујте!
17Бог овога израиљског народа изабра оце наше и начини народ великим у туђини, у земљи египатској. Снажном руком изведе их из ње
18и до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19Тада уништи седам народа у земљи хананској и земљу њихову даде њима
20за неких 450 година. Потом даде судије до Самуила пророка.
21Отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човека од племена Венијаминова, за четрдесет година.
22Кад уклони њега, подиже им Давида за цара, коме и посведочи: "Нађох Давида, сина Јесејева, човека по моме срцу, који ће урадити све што ја хоћу".
23Од семена овога човека подиже Бог, по обећању, Израиљу Спаситеља Исуса,
24пошто Јован пред његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљеву.
25Кад Јован сврши - ваше свој живот, говораше: "За кога ме држите, нисам ја тај. Него ево иде за мном, коме нисам достојан раздрешити обућу на ногама".
26Браћо, синови рода Аврамова, и ви богобојазни међу њима, нама се посла реч о овоме спасењу.
27Јер становници јерусалимски и старешине њихове не познаше овога, осудише га и извршише речи пророчке које се читају сваке суботе.
28Иако не нађоше ниједне смртне кривице, молише Пилата да га погуби.
29И кад свршише све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб.
30Али Бог га подиже из мртивх.
31Више дана показива се онима који с њим отидоше из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци његови пред народом.
32И ми вам јављамо да је Бог обећање што га је дао оцевима,
33испунио деци нашој, кад је подигао Исуса, као што стоји у другом псалму: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио".
34А да га је васкрсао из мртвих да се више не врати у трхљење, овако је рекао: "Испунићу вам Давиду дана чврста обећања".
35Зато и на другом месту каже: "Нећеш дати да твој светац види трухљења".
36Јер Давид, послуживши своме нараштају, по вољи Божјој умре и метнуше га код отаца његових и виде трухљење.
37А којега Бог подиже, не виде трухљења.
38Да знате, дакле, браћо, да се кроз овога вама проповеда опроштење греха, и од свега ода шта вас није могао избавити закон Мојсијев,
39избавља овај свакога који верује.
40Гледајте, дакле, да не дође на вас што је казано у пророцима:
41"Видите, ви који презирете, чудите се и нека вас нестане" Јер ја чиним дело у дане ваше, дело које нећете веровати ако вам га ко усказује".
42А кад они излажаху, мољаху их да им (и) у другу суботу говоре ове речи.
43А кад се скупштина разиђе, многи Јудеји и побожни проселити пођоше за Павлом и за Варнавом. Ови им говораху и световаху их да остану у благодати Божјој.
44У другу суботу сабра се готово сав град да чују реч Божју.
45А кад Јудеји видеше народ, напунише се зависти, хуљаху и говораху противно Павловим речима.
46А Павле и Варнава рекоше слободно: Вама је прво требало говорити реч Божју; али, кад је одбацујете и себе држите за недостојне вечнога живота, ево се обраћамо незнабошцима.
47Јер тако нам је заповедио Господ: "Поставио сам те за светлост незнабошцима, да будеш спасење до самога краја земље".
48А кад ово чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Господњу; и повероваше сви који беху одређени за живот вечни.
49А реч се Господња ширила по свој околини.
50Али Јудеји подбодоше угледне побожне жене и прваке градске, те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из својих крајева.
51А ови на њих отресоше прах са својих ногу и отидоше у Икониум.
52А ученици се пуњаху радости и Духа светога.