1А Савле је одобравао његово убиство. Уонај дан наста велико гоњење цркве јерусалимске: осим апостола, сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским.
2Побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим.
3А Савле се трудио да уништи цркву: ишао је по кућама, вукао је људе и жене и предавао их је у тамницу.
4А који се расејаше, пролажаху и проповедаху реч.
5Тако дође Филип у главни град Самарије и проповедаше им Христа.
6Народ је једнодушно пазио на речи Филипове, јер је видео знаке што их је чинио.
7Јер из многих с нечистим духовима излажаху ови с великом виком, и многи узети и хроми оздравише.
8И наста велика радост у граду ономе.
9А човек неки, по имену Симон, још од пре је чарао у граду и доводио у чудо народ самаријски, говорећи да је он неки велики човек.
10Овога слушаху сви, и мало и велико, и говораху: Ово је "велика" сила Божја.
11А слушаху га зато што их је већ дуго времена чинима удивљавао.
12А кад повероваше Филипу, који је проповедао о царству Божјем и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене.
13Па и сам Симон поверова, крсти се и оста код Филипа; и кад виде знаке и чудеса велика, дивљаше се врло.
14А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму, да је Самарија примила реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
15Ови сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа светога;
16јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
17Тада метнуше руке на њих и они примише Духа светога.
18Кад Симон виде да се Дух даје полагањем руку апостолских, донесе им новаца
19и рече: Дајте и мени ову власт, да, кад метнем руке на кога, прими Духа светога.
20А Петар му рече: Новци твоји да пропадну с тобом! што си помислио да се дар Божји за новац може добити.
21Нема теби дела у овоме, нити ти припада ово, јер срце твоје није право пред Богом.
22Поправи се, дакле, и помоли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога.
23Јер те видим да си у гркој жучи и у оковима греха.
24А Симон одговори и рече: Помолите се ви Господу за мене, да не наиђе на мене ништа од овога што сте рекли.
25А кад посведочише и казаше реч Господњу, вратише се у Јеруслим, пошто су у многим селима самаријским приповедили еванђеље.
26А анђео Господњи рече Филипу: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст.
27И устаде и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије, царице етиопске, који је био над свим њеним благом, беше дошао у Јерусалим да се помоли Богу,
28па се враћаше, сеђаше на колима својим и читаше пророка Исаију.
29А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
30А Филип притрча и чу га где чита пророка Исаију, па рече: А разумеш ли што читаш?
31А он рече: Како бих могао, ако ме ко не упути? И позва Филипа да се попне и седне с њим.
32А место из писма које је читао, беше ово: "Као овца одведе се на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих.
33У његову понижењу укиде се суд његов. Потомке његове ко ће избројати? Јер се узима са земље живот његов".
34Онда ушкопљеник рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за кога другога?
35А Филип отвори уста своја и, почевши од овога писма, проповеди му Исуса.
36Како иђаху путем, дођоше на неку воду, и ушкопљеник рече: Ево воде! Шта ми смета да се крстим?
37...
38И заповеди да стану кола, и уђоше обојица у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39А кад изиђоше из воде, дух Господњи узе Филипа, и више га ушкопљеник није видео. Наставио је свој пут радујући се.
40А Филип се нађе у Азоту, и, пролазећи, проповедаше еванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију.