Acts 8
1 А Савле је одобравао његово убиство. Уонај дан наста велико гоњење цркве јерусалимске: осим апостола, сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским.
2 Побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим.
3 А Савле се трудио да уништи цркву: ишао је по кућама, вукао је људе и жене и предавао их је у тамницу.
4 А који се расејаше, пролажаху и проповедаху реч.
5 Тако дође Филип у главни град Самарије и проповедаше им Христа.
6 Народ је једнодушно пазио на речи Филипове, јер је видео знаке што их је чинио.
7 Јер из многих с нечистим духовима излажаху ови с великом виком, и многи узети и хроми оздравише.
8 И наста велика радост у граду ономе.
9 А човек неки, по имену Симон, још од пре је чарао у граду и доводио у чудо народ самаријски, говорећи да је он неки велики човек.
10 Овога слушаху сви, и мало и велико, и говораху: Ово је "велика" сила Божја.
11 А слушаху га зато што их је већ дуго времена чинима удивљавао.
12 А кад повероваше Филипу, који је проповедао о царству Божјем и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене.
13 Па и сам Симон поверова, крсти се и оста код Филипа; и кад виде знаке и чудеса велика, дивљаше се врло.
14 А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму, да је Самарија примила реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
15 Ови сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа светога;
16 јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
17 Тада метнуше руке на њих и они примише Духа светога.
18 Кад Симон виде да се Дух даје полагањем руку апостолских, донесе им новаца
19 и рече: Дајте и мени ову власт, да, кад метнем руке на кога, прими Духа светога.
20 А Петар му рече: Новци твоји да пропадну с тобом! што си помислио да се дар Божји за новац може добити.
21 Нема теби дела у овоме, нити ти припада ово, јер срце твоје није право пред Богом.
22 Поправи се, дакле, и помоли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога.
23 Јер те видим да си у гркој жучи и у оковима греха.
24 А Симон одговори и рече: Помолите се ви Господу за мене, да не наиђе на мене ништа од овога што сте рекли.
25 А кад посведочише и казаше реч Господњу, вратише се у Јеруслим, пошто су у многим селима самаријским приповедили еванђеље.
26 А анђео Господњи рече Филипу: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст.
27 И устаде и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије, царице етиопске, који је био над свим њеним благом, беше дошао у Јерусалим да се помоли Богу,
28 па се враћаше, сеђаше на колима својим и читаше пророка Исаију.
29 А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
30 А Филип притрча и чу га где чита пророка Исаију, па рече: А разумеш ли што читаш?
31 А он рече: Како бих могао, ако ме ко не упути? И позва Филипа да се попне и седне с њим.
32 А место из писма које је читао, беше ово: "Као овца одведе се на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих.
33 У његову понижењу укиде се суд његов. Потомке његове ко ће избројати? Јер се узима са земље живот његов".
34 Онда ушкопљеник рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за кога другога?
35 А Филип отвори уста своја и, почевши од овога писма, проповеди му Исуса.
36 Како иђаху путем, дођоше на неку воду, и ушкопљеник рече: Ево воде! Шта ми смета да се крстим?
37 ...
38 И заповеди да стану кола, и уђоше обојица у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39 А кад изиђоше из воде, дух Господњи узе Филипа, и више га ушкопљеник није видео. Наставио је свој пут радујући се.
40 А Филип се нађе у Азоту, и, пролазећи, проповедаше еванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију.