1Тада првосвештеник рече: Је ли тако?
2А он рече: Браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Авраму кад беше у Месопотамији, пре него што се досели у Харан,
3и рече му: "Изиђи из земље своје и од рода свога и дођи у земљу коју ћу ти ја показати".
4Тада изиђе из земље халдејске и досели се у Харан. Оданде га (Бог), по смрти оца његова, пресели у ову земљу у којој ви сад живите.
5Али му не даде земље у њој, ни стопе једне, него само обећа да ће је дати у држање њему и семену његову после њега, иако он (тада) још није имао деце.
6Овако рече Бог: "Семе његово биће дошљаци у земљи туђој, натераће га да служи и мучиће га четири стотине година.
7Али народу коме ће они служити, ја ћу судити", рече Бог, "потом ће изићи и служиће мени на овоме месту".
8Тада склопи с њим савез обрезања, и тако роди Исака и обреза га у осми дан, и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.
9И праоци позавидеше Јосифу и продадоше га у Египат. Али Бог беше с њим,
10и избави га од свих његових невоља, и даде му милост и мудрост пред Фараоном, царем египатским, који га постави за поглавара над Египтом и над свим домом својим.
11Али дође глад на сав Египат и Ханан и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12А кад Јаков чу да има пшенице у Египту, посла оце наше првипут.
13Кад дођоше другипут, познаше Јосифа браћа његова, и Фараон сазна порекло Јосифово.
14Јосиф посла и дозва оца свога Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15Јаков сиђе у Египат и умре (онде), он и оцеви наши.
16И пренесоше их у Сихем и метнуше у гроб што га Аврам купи за новце од синова Еморових у Сихему.
17А кад се приближаваше време обећања што га Бог обрече Авраму, народ се народи и умножи у Египту,
18док не наста други цар у Египту, који није знао Јосифа.
19Овај превари наш народ и злостави оце наше тако, да мораху излагати дечицу своју да не живе.
20У то се време роди Мојсије и беше угодан Богу. Три месеца храњен је у ући оца свога.
21А кад га излажише, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.
22Мојсије се научи свој мудрости египатској и беше силан у речима и делима својим.
23А кад му се навршише четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24И кад виде где се једноме чини неправда, поможе му и освети онога у невољи, убивши Египћанина.
25Мишљаше да ће браћа његова разумети да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумеше.
26Сутрадан јави им се кад су се свадили, и мираше их и рече: Људи, браћа сте, зашто чините неправду један другоме?
27Али онај што чињаше неправду ближњему своме, отури га и рече: Ко те постави за господара и судију над нама?
28Хоћеш ли да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?
29Због ове речи Мојсије побеже, и поста дошљак у земљи мадиамској, где роди два сина.
30После четрдесет година јави му се у пустињи Синајској горе анђео у огњеном пламену једне купине.
31Кад Мојсије виде то, дивљаше се утвари; а кад приступи да је види, чу се глас Господњи:
32"Ја сам Бог отаца твојих, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев". А Мојсије се беше уздрхтао и није смео да погледа.
33А Господ му рече: "Изуј обућу с ногу својих, јер је место на коме стојиш, света земља.
34Заиста видех муку свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, и сиђох да их избавим. И сад ходи да те пошљем у Египат".
35Овога Мојсија, кога отурише рекавши: "Ко те постави за господара и судију?" - тога је Бог руком анђела који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља.
36Овај их изведе и чињаше чудеса и знаке у Египту, у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.
37Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: "Пророка ће вам подићи Бог из ваше браће, као мене".
38Ово је онај који је у збору у пустињи био са анђелом који му је говорио на Синајској гори, а и с оцима нашим. Он је примио речи живе да их дам вама.
39Али оци наши не хтеше га послушати, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту,
40и рекоше Арону: "Начини нам богове који ће ићи пред нама; јер овај Мојсије, који нас доведе из земље египатске - не знамо шта му би".
41Тада начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42А Бог се окрену (од њих) и предаде их да служе војсци небеској, као што је написано у књизи пророка: "Јесте ли ми заклане животиње и жртве приносили за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43Не, него сте носили шатор Молохов и звезду бога Ромфе, кипове што сте их начинили да им се молите. И преселићу васа даље од Вавилона".
44Оци наши имали су шатор сведочанства у пустињи, као што је заповедио онај који је рекао Мојсију, да га начини по слици коју је видео.
45Овај примише оци наши и унесоше га с Исусом кад заузеше земљу незнабожаца, које Бог отера испред лица наших отаца, (и тако је било) све до Давида.
46Овај нађе милост у Бога и молио је да нађе стан Богу Јаковљеву.
47Али Соломон му сагради кућу.
48Но Највиши не живи у рукотвореним храмовима, као што каже пророк:
49"Небо је мени престо, а земља подножје ногама мојима. Какву ћете ми кућу сазидати, говори Господ, или које је место за моје почивање?
50Не створи ли рука моја све ово?"
51Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу светоме, како оци ваши, тако и ви!
52Којега од пророка не прогонише оци ваши? И побише оне који напред јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и убице постадосте,
53(ви) који сте закон примили наредбом анђелском, и нисте га одржали.
54А кад ово чуше, ражљутише се врло у срцима својим и шкргутаху зубима на њега.
55А он, пун Духа светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу.
56И рече. Ево, видим небеса отворена и Сина човечјег где стоји с десне стране Богу.
57Тад повикаше из гласа, запушише уши своје и навалише једнодушно на њега,
58избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла.
59И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!
60Онда клече на колена и повика из свег гласа: Господе, не прими им ово за грех! После ових речи умре.