Acts 6
1 У те дане, кад се ученици множаху, подигоше Јелинисти вику на Јевреје, што се њихове удовице заборављаху кад се свакога дана делила помоћ.
2 Онда дванаесторица дозваше све ученике и рекоше: Не приликује да ми оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.
3 Нађите, дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа и мудрости, које ћемо поставити над овим послом.
4 А ми ћемо остати у молитви и у служби речи.
5 И допаде се ова реч свему народу, и изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа светога, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, проселита из Антиохије.
6 Ове поставише пред апостоле, који се помолише Богу и метнуше руке на њих.
7 А реч Божја напредоваше, и број ученика у Јерусалиму множио се врло, па и многи свештеници покораваху се вери.
8 А Стефан, пун благодати и силе, чињаше велика чудеса и знаке међу људима.
9 Али усташе неки од оних из синагоге која се зове либертиначка, кириначка, александриначка и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
10 Али не могаху противу стати мудрости и духу којим је говорио.
11 Тада подговорише људе који рекоше: Чули смо га где хули на Мојсија и на Бога.
12 И побунише народ, старешине и књижевнике, и ови навалише на њега, ухватише га и одведоше пред синедрион.
13 И поставише лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на свето место и на закон.
14 Чули смо га, наиме, где говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити законе које нам је дао Мојсије.
15 И сви који сеђаху у синедриону, гледаху на њ и видеше да лице његово беше као лице анђела.