Acts 26
1 А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш за себе. Онда Павле пружи ру ку и поче се бранити:
2 За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом браним од свега за што ме криве Јудеји,
3 а нарочито зато што ти знаш све јудејске законе и препирања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 Како сам ја од младости, од почетка, живео у своме народу и у Јерусалиму, то знају сви Јудеји,
5 који ме знају отпре, ако само хоће да посведоче да сам као фарисеј живео по најстрожијој секти наше вере.
6 И сад стојим пред судом за наду на обећање што га Бог обрече оцевима нашим,
7 до којега наших дванаест племена мисле доћи служећи Богу непрестано ноћ и дан. За ову наду оптужен сам, царе, од Јудеја!
8 Зашто ви мислите да се не може веровати да Бог подиже мртве?
9 Ја сам некад заиста мислио да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина.
10 То сам у Јерусалиму и учинио. Добивши власт од првосвештеника, ја сам многе од светих затворио у тамницу, и одобравао сам кад су их убијали.
11 Често сам их по свима синагогама кажњавао и терао да хуле, мрзио сам на њих одвише и гонио сам их чак до туђих градова.
12 Кад сам за то, с влашћу и заповешћу од првосвештеника, ишао у Дамаск,
13 у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и моје пратиоце.
14 И кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где ми говори јеврејским језиком: "Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила ритати се!"
15 А ја рекох: "Ко си, Господе?" А Господ рече: "Ја сам Исус кога ти гониш.
16 Него устани и стани на ноге своје! Јер ти се за то јавих, да те учиним слугом и сведоком за то како си ме видео и како ћу ти се (још) показати.
17 Избавићу те од народа (твога) и од незнабожаца, којима те шаљем,
18 да им отвориш очи, да се обрате од таме к светлости и од власти сотоне к Богу, да приме опроштење греха и део међу онима који су освећени вером у мене".
19 Зато, царе Агрипа, не бих непокоран небеској утвари,
20 него прво онима у Дамаску, па у Јерусалиму, по свој Јудеји и незнабошцима проповедах да се покају, да се обрате к Богу и да чине дела достојна покајања.
21 За то су ме Јудеји ухватили у храму и хтели да ме убију.
22 Али Божјом помоћу стојим до овога дана и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим што су пророци и Мојсије казали да ће бити:
23 да ће Месија пострадати, да ће први устати из мртвих и проповедати светлост (нашем) народу и незнабошцима.
24 А кад се он овако бранио, викну Фест: Ти си луд, Павле! Од многог знања си полудео!
25 А Павле рече: Нисам ја луд, силни Фесте, него говорим истините и паметне речи.
26 Зна за ово (и) цар, коме слободно говорим. Јер не верујем да му је што од овога непознато, јер се ово није догодило у углу.
27 Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
28 А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
29 А Павле рече: Молио бих Бога да би, пре или после, не само ти него и сви који ме слушају данас, били такови као што сам ја, осим ових окова.
30 Тада уста цар, прокуратор, Вериникија и који су седели с њима,
31 отидоше и разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
32 А Агрипа рече Фесту: Овај је човек могао бити пуштен да није рекао да хоће к цару.