1А кад Фест дође у провинцију, после три дана оде из Кесарије горе у Јеруслим.
2А првосвештеници и прваци јудејски тужише му Павла и мољаху га,
3иштући милости против њега, да га пошаље у Јеруслаим, јер су спремали заседу да га убију.
4А Фест одговори да се Павле чува у Кесарији, а и сам ће скоро онамо да иде.
5Ваши прваци, рече, нека сиђу са мном и, ако има каква кривица на том човеку, нека га туже.
6Код њих је био не више од осам или десет дана, па онда сиђе у Кесарију. Сутрадан седе на судиску столицу и заповеди да доведу Павла.
7Кад га доведоше, опколише га Јудеји који беху дошли из Јерусалима, и изношаху многе и тешке кривице, које нису могли доказати.
8А Павле се бранио: Нити закону јудејском, нити храму, нити цару што згреших.
9Али Фест, хотећи Јудејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за ово?
10А Павле рече: Ја стојим пред судом царевим, овде треба да ми се суди. Јудејима ништа нисам скривио, као што и ти врло добро знаш.
11Ако сам крив и ако сам учинио што заслужује смрт, не марим да умрем; а ако ништа не стоји за што ме ови туже, нико ме не може њима предати. Цару идем!
12Тада Фест проговори са саветницима и одговори: Цару си рекао да хоћеш, цару ћеш поћи!
13После неколико дана дођоше у Кесарију цар Агрипа и Верникија, да поздраве Феста.
14Како су онде остали више дана, каза Фест цару за Павла и рече: Феликс је оставио једнога сужња
15кога су првосвештеници и старешине јудејске, кад сам био у Јерусалиму, тужиле и молиле ме да га осудим.
16Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек преда пре него што се оптужени суочи с тужитељима и не да му се прилика да одговори на тужбу.
17А кад се они овде састаше, никаквога одлагања не учиних, него сутрадан седох на судиску столицу и заповедих да доведу човека.
18Али тужитељи који стајаху око њега, не изнесоше ниједне кривице за зла дела на која ја помишљах,
19него имаху с њим некаква питања о својој вери и о неком Исусу који је умро, а за кога је Павле говорио да је жив.
20Не разумевајући ова питања, рекох, би ли хтео ићи у Јерусалим и онде да му се суди за ово.
21А кад Павле апелова да га чувамо до суда светога цара, заповедих да га чувају док га не пошљем цару.
22А Агрипа рече Фесту: И ја бих да чујем тога човека. Сутра ћеш га, рече, чути.
23Сутрадан дођоше Агрипа и Верникија с великим сјајем и са заповедницима и првим људима онога града уђоше у судницу. И кад Фест заповеди, доведоше Павла.
24Тада рече Фест: Агрипа царе и сви ви који сте овде с нама, видите човека због кога је сав јудејски народ и у Јеруслиму и овде навалио на мене, вичући да он не треба више да живи.
25Али ја нађох да он није учинио ништа што заслужује смрт. Но, како је сам рекао да хоће да иде светломе цару, одлучих да га пошљем (онамо).
26Али немам ништа сигурнога да напишем за њега господару. Зато га доведох пред вас, а особито пред тебе, Агрипа царе, да бих после испитивања имао шта писати.
27Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове на јавити.