1После пет дана сиђе првосвештеник Ананија с неколико старешина и с неким адвокатом Тертулом и тужише Павла прокуратору.
2Кад га дозваше, поче Тертул тужити га: Да под тобом живимо у великом миру и да је твојом бригом овоме народу боље,
3то ми, силни Феликсе, признајемо увек и свагде са сваком захвалношћу.
4Али да ти много не досађујем, молим те, саслушај нас укратко по својој доброти.
5Нађосмо, наиме, да је овај човек куга, да подиже буне против свих Јудеја по свему свету, и да је коловођа секти назаренској.
6Покушао је чак да и храм опогани, и зато смо га ухватили.
7...
8Од њега можеш, ако га испиташ, и сам дознати за све ово за што га ми тужимо.
9А и Јудеји га нападоше, говорећи да је тако.
10А кад му прокуратор намаже да говори, Павле одговори: Знајући да си тиод много година судија овоме народу, слободно одговарам за себе.
11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како сам отишао у Јерусалим да се (тамо) помолим Богу.
12И нити ме у храму, нити по синагогама, нити у граду нађоше да се с ким препирем или да буним народ.
13И не могу ти доказати то за што ме сада туже.
14А ово ти признајем, да по науци коју они називају сектом, Богу отачкоме служим тако, да верујем све што је написано у закону и у пророцима
15и да имам наду на Бога, коју имају и сами ови, да ће бити ускрс праведника и грешника.
16Зато се и сам трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
17После више година дошао сам да своме народу донесем милостињу и да принесем жртве.
18Код ових ме нађоше у храму, очишћена, али без народа и вике,
19неки Јудеји из Азије, који су требали доћи пред тебе и тужити ме, ако имају што на мене.
20Или ови сами нека кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред синедрионом,
21осим за ову једну реч коју гласовито рекох стојећи међу њима: За ускрс мртвих судите ми ви данас!
22Тада Феликс одгоди њихову ствар, јер је добро знао науку, и рече: Кад дође заповедник Лисија, решићу вашу ствар.
23А капетану заповеди да га чувају, али да му се олакша и да се никоме од његових не забрањује да га послужује.
24После неколико дана дође Феликс са Друсилом, женом својом, која је била Јудејка; дозва Павла и слушао је његов говор о вери у Исуса Христа.
25А кад он поче говорити о праведности, чистоти, и о будућем суду, уплаши се Феликс и рече: Засад иди; а кад узимам кад, дозваћу те.
26Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је и чешће дозивао и разговарао се с њим.
27А кад се навршише две године, измени Феликса Порције Фест. А Феликс, хотећи Јудејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.