1А Павле погледа на синедрион и рече: Браћо, ја сам са потпуно чистом савешћу живео пред Богом до овога дана.
2А првосвештеник Ананија заповеди онима што стајаху код њега, да га бију по устима.
3Тада му Павле рече: Тебе ће бити Бог, зиде окречени! Седиш овде да ми судиш по закону, а против закона заповедаш да ме бију?
4А они што стајаху наоколо, рекоше: Зар ружиш првосвештеника Божјег?
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је првосвештеник. Јер стоји написано: "Не ружи старешину народа свога!"
6А кад Павле виде да је један део садукеја а други фарисеја, повика у синедриону: Браћо, ја сам фарисеј, фарисејско дете! За наду и ускрс из мртвих доведен сам на суд.
7А кад он ово рече, постаде распра међу фарисејима и садукејима, и подели се народ.
8Јер садукеји говоре да нема ускрса, ни анђела, ни духова, а фарисеји призивају све ово.
9Подиже се велика вика, и устадоше неки књижевници од странке фарисејске, препираху се и говораху: Не налазимо никакво зло на овоме човеку. Да му није анђео или дух говорио?
10А кад дође до велике свађе, заповедник се побоја да Павла не раскину; и заповеди војницима да сиђу доле, да га отму од њих и одведу у око.
11Ону ноћ стаде пред њега Господ и рече: Не бој се! Као штоси сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља сведочити и у Риму.
12А кад свану, Јудеји се сабраше и заклеше се да неће ни јести ни пити док не убију Павла.
13А беше их више од четрдесет који ову заклетву учинише.
14Ови приступише првосвештеницима и старешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.
15Сад, дакле, ви са синедрионом кажите заповеднику да га сведе к вама; као да бисте хтели његову ствар боље испитати. А ми смо готови да га убијемо пре него што се приближи.
16За ову заседу чу син сестре Павлове, па дође, уђе у око и каза Павлу.
17А Павле дозва једног од капетана и рече: Овога младића одведи заповеднику, јер има нешто да му каже.
18Овај га узе, одведе заповеднику и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да овог младића доведем к теби, има нешто да ти каже.
19А заповедник га узе за руку, оде с њим насамо и питаше га: Шта је то што имаш да ми кажеш?
20А он рече: Јудеји су се договорили да те замоле да сутра сведеш Павла у синедрион, као да би хтео његову ствар боље да испиташ.
21Али их ти немој послушати. Јер га чекају више од четрдесет њихових људи, који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сад су готови и чекају твоје обећање.
22Тада заповедник отпусти младића, пошто му је заповедио био: Никоме не казуј да си ми ово јавио!
23И дозва двојицу од капетана и рече: Од трећега часа ноћи спремите двеста војника да иду до Кесарије, седамдесет коњаника и двеста стрелаца.
24И коње приправите да посаде на њих Павла и срећно га одведу прокуратору Феликсу.
25И написа овако писмо:
26Клаудије Лисија поздравља силнога прокуратора Феликса.
27Овога човека ухватише Јудеји и хтедоше га убити; ја дођох с војнцима и отех га, јер сам дознао да је Римљанин.
28Желећи дознати узрок за који га криве, сведох га у њихов синедрион.
29Тада нађох да га криве за питања њихова закона, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30Али, кад ми јавише да се ради о глави овога човека, одмах га послах к теби, а заповедио сам и тужитељима да га пред тобом оптуже.
31А војници онда, по заповести, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
32Сутрадан оставише коњанике да иду с њим, а они се вратише у око.
33Ови дођоше у Кесарију, предаше писмо прокуратору и изведоше и Павла пред њега.
34Кад је прочитао писмо, запита из које је провинције, и кад дозна да је из Киликије,
35рече: Саслушаћу те кад дођу и твоји тужитељи. И заповеди да га чувају у двору Иродову.