1Браћо и оци, чујте сад мој одговор вама!
2А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још се већма умирише. И рече:
3Ја сам Јудејин. Родио сам се у Тарсу киликијском, а одгајен сам у овоме граду. Код ногу Гамалилових васпитан сам тачно по отачком закону, био сам ревнитељ Божји, као што сте сви ви и данас.
4Ову науку гонио сам до саме смрти: окивао сам и бацао у тамницу и људе и жене,
5као што ми може посведочити и првосвештеник и све старешине. Од њих сам и добио посланице на браћу у Дамаску и ишао сам (онамо), да и оне који су онде били, свезане доведем у Јерусалим, да се казне.
6А кад иђах и приближих се Дамаску, око подне ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
7Падох на земљу и чух глас где ми говори: "Савле, Савле, зашто ме гониш?"
8А ја одговорих: "Ко си, Господе?" А он ми рече: "Ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш".
9Моји пратиоци видели су светлост, али гласа који ми је говорио, нису чули.
10И рекох: "Шта да чиним, Господе?" А Господ ми рече: "Устани, иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све што ти је наређено да чиниш".
11А како сам од оне силне светлости обневидео, вођаху ме моји пратиоци за руку и (тако) дођох у Дамаск.
12А неки Ананија, човек побожан по закону, на добру, гласу код свих тамошњих Јудеја,
13дође к мени, приступи ми и рече. "Савле брате, погледај!" И ја у тај час погледах на њега.
14А он рече: "Бог отаца наших изабра те да познаш вољу његову, да видиш праведника и да чујеш глас из уста његових,
15јер ћеш му бити сведок пред свима људима за то што си видео и чуо.
16И сад, што оклеваш? Устани, крсти се, призови име његово и опери се од греха својих!"
17А кад се вратих у Јерусалим и мољах се Богу у храму, дођох извали себе
18и видех га где ми говори: "Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће примити сведочанства твога за мене".
19А ја рекох: "Али, Господе, они знају да сам ја бацао у тамнице и био по синагогама ове који верују у тебе.
20А кад се пролевала крв Стефана, сведока твога, и ја стајах онде, одобравах и чувах хаљине оних који га убијаху".
21И рече ми: "Иди, јер ћу те ја послати далеко међу незнабошце".
22А они га до ове речи слушаху, па онда подигоше глас свој и викаху: Узми са земље овога! Јер не треба да живи.
23А кад они викаху, збациваху хаљине своје и бацаху прах у ваздух,
24нареди заповедник да га одведу у око и рече да га бојем испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.
25А кад га оптужише да га шибају, рече Павле капетану који је стајао онде: Зар ви смете шибати Римљанина, и још без суда?
26А кад капетан чу ово, приступи заповеднику и каза му: Шта хоћеш да чиниш? Овај човек је Римљанин!
27Тада заповедник приступи и рече му: Кажи ми, јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
28А заповедник одговори: Ја сам ово грађанство за много новаца купио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
29И одмах одступише од њега они који су хтели да га испитају. А и заповедник се уплашио кад је чуо да је Римљанин, а беше га свезао.
30Сутрадан хтеде дознати истину, зашто га туже Јудеји, па га пусти из окова, и заповеди да дођу првосвештеници и сав синедрион, сведе Павла и постави га пред њих.