Acts 21
1 Кад се од њих отргнусмо и одвезосмо, идући право, дођосмо на Кос, други дан на Род и оданде у Патару.
2 Ту нађосмо лађу која је ишла у Финикију, уђосмо у њу и одвезосмо се.
3 А кад нам се указа Кипар, остависмо га на лево, пловљасмо у Сирију и дођосмо у Тир, јер ту је требало истоварити лађу.
4 Нађосмо ученике и остасмо онде седам дана. Ови Павлу говораху Духом да не иде у Јерусалим.
5 А кад дани прођоше, отидосмо оданде и путовасмо даље, а сви су нас испратили, са женама и децом, до иза града. На обали клекнусмо и помолисмо се Богу,
6 опростисмо се један с другим и уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.
7 Ми свршисмо пловљење од Тира и дођосмо у Птоломаиду; поздрависмо се с браћом и остасмо код њих један дан.
8 Сутрдан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију; уђосмо у кућу Филипа еванђелиста, који је био један од седморице, и остасмо у њега.
9 овај је имао четири кћери, девојке, које су прорицале.
10 Ми остасмо онде више дана, и дође из Јудеје један пророк по имену Агав.
11 Он дође к нама, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке и рече: Ово вели Дух свети: "Човека чији је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудеји и предаће га у руке незнабожаца".
12 Кад смо ово чули, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.
13 А Павле одговори: Што плачете и цепате ми срце? Ја сам за име Господа Исуса готов не само свезан бити, него и умрети у Јерусалиму.
14 А кад га не могосмо наговорити, смирисмо се и рекосмо: Господња воља нека буде!
15 После ових дана спермисмо се и одосмо горе у Јерусалим.
16 А пођоше с нама и неки ученици из Кесарије и одведоше нас неком Мнасону са Кипра, старом ученику, да будемо његови гости.
17 Кад смо дошли у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
18 Сутрадан отиде Павле с нама Јакову, а биле су онде и све старешине.
19 Поздрави се с њима и стаде редом причати све што је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима.
20 А кад ови чуше, слављаху Бога и рекоше му: Видиш брате, колико је хиљада Јудеја који верују, и сви ревнују за закон.
21 А за тебе су дознали да све Јудеје који живе међу незнабошцима, учиш отпадању од Мојсија и говориш им да не обрезују деце своје и да не живе по закону.
22 Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао.
23 Учини, дакле, што ти кажемо: У нас има четири човека који су се заветовали.
24 Ове узми, очисти се с њима и плати за њих да ошишају главе своје. Тако ће сви дознати да оно што су чули за тебе, ништа није, него да и сам живиш по закону.
25 А за незнабошце који верују, ми смо одлучили и написали, да се чувају од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда.
26 Тада Павле узе оне људе, очисти се и отиде с њима сутрадан у храм; јави да су се навршили дани очишћења (и чекао је) док није принесена жртва за свакога од њих.
27 А кад се већ скоро навршило седам дана, видеше га Јудеји из Азије у храму, побунише сав народ, метнуше руке на њега
28 и викаху: Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све људе учи против народа, закона и овога места; па је још и Грке увео у храм и опоганио је ово свето место.
29 Видели су, наиме, пре тога с њим у граду Трофима из Ефеса и мислили су да га је Павле увео у храм.
30 Сав се град подиже и навали народ са свих страна; ухватише Павла и стадоше га вући напоље из храма. И одмах се затворише врата.
31 А кад га хтедоше убити, дође глас заповеднику од чете, да се сав Јерусалим побунио.
32 Овај одмах узе војнике и капетане и отрча доле на њих. А кад они видеше заповедника и војнике, престаше бити Павла.
33 Тада заповедих приступи, узе га и заповеди да га вежу двама ланцима. И питаше ко је и шта је учинио.
34 А у народу једни викаху једно, а други друго. И кад од вике није могао да сазна истину, заповеди да га одведу у око.
35 А кад је био на басамацима, морали су га војници због навале народа носити.
36 Јер је за њим ишао силан народ и викао: Погуби га!
37 А кад Павла хтедоше да уведу у око, рече заповеднику: Смем ли ти нешто рећи? А овај рече: Зар знаш грчки?
38 Ти, дакле, ниси Египћанин који је пре ових дана подигао буну и извео у пустињу 4000 сикарија?
39 А Павле рече: Ја сам човек Јудејин, из Тарса, грађанин познатога града у Киликији. Молим те допусти ми да говорим народу.
40 А кад он допусти, Павле, стојећи на басамацима, махну руком на народ. И кад поста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече: