1Почињемо ли опет себе препоручивати? Или требамо, као неки, препоручних писама на вас или од вас?
2Ви сте наше писмо, написано у срциам нашим, које знају и читају сви људи.
3Јер се зна да сте писмо Христово које смо ми саставили, које је написано не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4А тако поуздање имамо у Бога кроз Христа.
5Не као да смо од себе кадри што расудити као од себе, него је наша способност од Бога,
6који нас је и оспособио да будемо слуге новом савезу, не слову, него Духу: јер слово убија, а Дух оживљује.
7А кад (већ) служба смрти, словима изрезана у камену, беше славна, тако да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова, која прође,
8како да не буде још славнија служба Духа -
9Јер, кад славна беше служба осуђења, много је славнија служба праведности.
10Управо, због превелике славе (еванђеља) прослављено (законом) у овом случају и није прослављено.
11Јер, кад славно беше оно што престаје, много је славније оно што остаје.
12Имајући, дакле, оваку наду, говоримо сасвим слободно
13и не (чинимо) као Мојсије (,који) меташе покривало на лице своје, да не би синови Израиљеви видели свршетак ономе што престаје.
14Али мисли њихове посташе тупе. Јер до данашњег дана стоји исто покривало у читању Старога савеза, и не скида се, јер га (само) Христос уништава:
15него до данас стоји покривало на срцу њихову кад год се чита Мојсије,
16"али кад се обрати ка Господу узеће се покривало".
17А Господ је Дух: а где (је) Дух Господњи, (онде је) слобода.
18Ми, пак, сви откривеним лицем гледамо славу Господњу, и преображавамо се у исту слику, из славе у славу, као што бива од Господњега Духа.