1Зато, имајући ову службу по милости (Божјој), не бојимо се,
2него смо се одрекли тајнога срама, не живимо у лукавству и не изврћемо реч Божју, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савести човечјој пред Богом.
3Ако ли је, пак, наше еванђеље ипак покривено, покривено је (само) онима који пропадају,
4онима који не верују, којима је бог овога света ослепио мисли, да не виде светлост еванђеља о слави Христовој, који је слика Божја.
5Јер не проповедамо себе, него Христа Исуса, Господа, а себе (држимо само) за слуге ваше Исуса ради.
6Јер Бог који је рекао: "Нека из таме засветли светлост!", он је засветлио у срцима нашим, да би се осветлило познање славе Божје на лицу Христову.
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да (би се видело да) је превелика сила од Бога,а не од нас.
8У свему имамо невоље, али нисмо у шкрипцу; збуњени смо, али не губимо наде;
9гоне нас, али нисмо остављени; обарају нас, али не гинемо.
10Једнако носимо на телу (своме) смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на телу нашем.
11Јер нас, живе, једнако предају на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме телу нашем.
12Тако, дакле, смрт ради у нама, а живот у вама.
13Имајући, пак, исти дух вере као што је написано: "Веровах, зато говорих", и ми верујемо, па зато и говоримо,
14јер знамо да ће (Бог) који је подигао Господа Исуса, и нас подићи с Исусом и с вама заједно поставити преда се.
15Јер је све вас ради, да благодат, умножена многима, умножи хвалу на славу Божју.
16Зато се не бојимо, него, ако наш спољашњи човек и пропада, унутрашњи наш (човек) обнавља се сваки дан.
17Јер наша садашња мала невоља доноси нам највеће, вечно богатство славе,
18јер ми не гледамо на оно што се види, него на оно што се не види, јер је оно што се види, за време, а оно што се не види, вечно.