1О да бисте поднели мало безумља од мене! Но и подносите ме.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревношћу, јер вас заручих једноме човеку, да (вас као) чисту девојку изведем пред Христа.
3Али се бојим да како, као што је змија својим лукавством преварила Еву, тако и мисли ваше да се не одрате од просте верности Христу.
4Јер, кад ко дође и другога Исуса проповеда, кога ми нисмо проповедали, или другога духа примате, кога (од мене) нисте примили, или друго еванђеље, које (од мене) нисте примили, добро подносите то.
5А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6Ако сам и невешт у говору, нисам у знању, него вам (га) увек у свему показасмо.
7Или грех учиних кад себе понизих да се ви повисите, и бадава вам проповедих Божје еванђеље?
8Од других цркава отех и узех плату да бих могао служити вама!
9И кад сам био код вас и био у оскудици, не досадих никоме. Јер моју оскудицу потпунише браћа која дођоше из Македоније; и у свему се чувах и чуваћу се да вам не будем на терету.
10Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у крајевима ахајским.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна!
12А што чиним и (даље) ћу чинити, да одсечем узрок онима који траже узрока, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми.
13Јер су ти људи лажни апостоли, лукави посленици, који се граде да су апостоли Христови.
14И није чудо! Јер се сам сотона гради да је светли анђео.
15Није, дакле, ништа велико што се и слуге његове граде да су слуге праведности. Њихов свршетак биће по делима њиховим!
16Опет велим: Нико нека не мисли да сам ја безуман; ако ли ипак, чујте ме и као безумна, да се и ја мало похвалим!
17Што (сад) говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, с тим поуздањем да се могу хвалити.
18Како се многи хвале спољашњим стварима, и ја ћу се похвалити.
19Јер ви мудри радо подносите безумне!
20Јер подносите ако вас ко тера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узима од вас, ако се ко велича, ако вас ко бије по лицу!
21На срамоту (своју) признајем: за то смо слаби били! Чиме се ко хвали - у безумљу говорим - и ја се хвалим!
22Јесу ли Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израиљци? И ја сам! Јесу ли семе Аврамово? И ја сам!
23Јесу ли слуге Христове? Као безумник говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више пута сам био у тамници, боја сам и сувише поднео, често сам био у смртној опасности!
24Од Јудеја сам пет пута примио четрдесет мање један ударац,
25трипут сам био шибан, једанпут су ме засули камењем трипут се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам на пучини морској!
26Често сам путовао, био сам у опасности од река, у опасности од свога народа, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом,
27у послу и труду, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи!
28Поред свега осталог наваљивање људи сваки дан, брига за све цркве!
29Ко је слаб, а ја да нисам слаб - Ко се саблажњава, а ја да не горим?
30Ако се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити!
31Бог и отац Господа Исуса, коме нека је вечна слава, зна да не лажем.
32У Дамаску етнарх цара Арете чуваше град Дамаск да ме ухвати, и кроз прозор ме спустише у котарици преко зида и избегох из његових руку.
33...