1Морам се хвалити. Не вреди, истина, ништа, али ја ћу ипак доћи на виђења и откривења Господња.
2Знам човека Христова, који пре четрнаест година - да ли у телу, не знам, или осим тела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба.
3И знам за тога човека - да ли у телу или осим тела, не знам, Бог зна -
4да би однесен у рај и чу неисказане речи, који човеку није слободно говорити.
5Тим ћу се (човеком) хвалити, са собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.
6Јер, кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао. Али нећу то да чиним, да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује од мене.
7И да се за премнога откривења не бих понео, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме бије песницом, да се не поносим.
8За овога трипут молих Господа да одступи од мене.
9И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила у слабости показује потпуно. Најрадије ћу се, дакле, хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10Зато волим слабости, злостављања, невоље, гоњења и беде за Христа: јер кад сам слаб, онда сам силан.
11Постадох безуман: ви сте ме натерали. Јер је требало да ме ви хвалите: јер ни у чему не бејах мањи од превеликих апостола, иако сам ништа.
12Знаци апостолови учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима, чудесима и силама.
13Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду!
14Ево сам готов по трећипут да вам дођем, и нећу вам досадити. јер не тражим што је ваше, него вас. Јер нису дужна деца родитељима тећи, него родитељи деци.
15А ја ћу врло радо (све) жртвовати, па и самога себе ћу жртвовати за душе ваше. Кад ја (,дакле,) вас одвише љубим, зар да ви мене мање љубите?
16Али нека буде: ја вам не досадих; али, лукав будући, добих вас преваром.
17Еда ли вас што закидох преко кога од оних које сам послао к вама?
18Умолио сам Тита и послао сам с њим брата. Еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама?
19Одавно мислите да се бранимо пред вама. Пред Богом говоримо у Христу; а све је, мили моји, за ваш напредак.
20Јер се бојим да вас, кад дођем, нећу наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете; да како (не буду међу вама) свађе, зависти, срдње, распре, опадања, шаптања, надимања, буне;
21да ме опет, кад дођем, не понизи Бог мој пред вама и не усплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за учињену нечистоту, блуд и срамоту.