1А сам ја, Павле, молим вас кротости и благости Христове ради, "који сам пред вама понизан међу вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама",
2молим вас да, кад будемо код вас, не морам бити слободан с поуздањем с каквим мислим бити слободан против неких који мисле да ми живимо како месо хоће.
3У месу живимо, али се не боримо как месо хоће,
4јер оружје наше борбе није земаљско, него силно, за Бога, да руши тврђаве: па рушимо мудровања
5и сваку висину која се подиже на познање Божје, и робимо сваку мисао за покорност Христу,
6и готови смо казнити сваку непокорност, кад се прво изврши ваша покорност.
7Гледајте на то што је пред очима! Ако се ко узда да је Христов, нека помисли у себи и то, да, како је он Христов, тако смо и ми.
8Јер, ако се и нешто више похвалим влашћу нашом, коју Господ даде на сазидање, а не на кварење ваше, нећу се постидети,
9да се не покажем као да вас плашим посланицама.
10"Посланице су", кажу, "снажне и јаке, али, кад је сам ту, слаб је и реч његова не ваља ништа".
11Ово нека помисли такови: Како говоримо у посланицама кад нисмо тамо, таки смо и у делу кад смо тамо.
12Јер не смемо да себе прибројимо или поредимо с некима који сами себе препоручују. Али су неразумни кад себе мере по себи и себе поређују са собом.
13А ми се нећемо преко мере хвалити, него по мери простора који нам је дао Бог, да (, наиме,) допремо и до вас.
14Јер се ми не простиремо преко мере, као да не досежемо до вас; јер и до вас допресмо с еванђељем о Христу.
15Не хвалимо се преко мере, туђим радом, него имамо наду да ћемо се, кад порасте вера ваша, међу вама изобилно величати по своме простору,
16па да ћемо и у крајевима који су даље од вас, проповедати еванђеље, не хвалећи се оним што је на туђем пољу већ учињено.
17"Ко се хвали, Господом нека се хвали".
18Јер није ваљан онај који се сам препоручује, него кога Господ препоручује.