1Јер за помоћ светима не треба да вам пишем:
2јер знам вашу добру вољу, за коју се вама хвалим Македонцима, да је (,наиме,) Ахаја (већ) од лањске године спремна, и ваша ревност потакну већину!
3А браћу шаљем да хвала наша вама у овој ствари не изништа, (него) да (заиста) будете спремни, као што сам говорио,
4да се, кад дођу са мном Македонци и нађу вас неспремне, не осрамотимо ми - да не кажемо: ви - у овоме (своме) уздању.
5Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред оду к вама и да приправе ваш раније обећани благослов, да овај буде готов као благослов, а не као тврдовање.
6Ово (вам), пак, (велим): Који с тврђом сеје, с тврђом ће и жњети, а који с благословом сеје, с благословом ће и жњети.
7Сваки (нека чини) по вољи свога срца, не са жалошћу или од невоље: јер Бог љуби (само) онога који радо даје.
8А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имате и још изобилујете за свако добро дело,
9као што је написано: "Просу, даде сиромасима, доброчинство његово остаје вечно".
10А који даје сејачу семе и хлеб за јело, даће и умножиће семе ваше, и даће да узрасту плодови доброчинства вашег.
11И бићете у свему богати за свако доброчинство, које кроз нас чини хвалу Богу.
12Јер рад у овој служби не испуњује само недостатак светих, него чините се и многе хвале дају Богу.
13Јер због успеха овога рада славе они Бога за ваше покорно признање еванђеља о Христу и за доброчинство ваше заједнице с њима и са свима.
14И молитвом својом за вас показују они да чезну за вама због премноге благодати Божје на вама.
15Хвала Богу на његову неисказаноме дару!