Genesis 30— SLV

¹A Rahilja vidjevši gdje ne rađa djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj; i reče Jakovu: daj mi djece, ili ću umrijeti.

²A Jakov se rasrdi na Rahilju, i reče: zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?

³A ona reče: eto robinje moje Vale, lezi s njom, neka rodi na mojim koljenima, pa ću i ja imati djece od nje.

⁴I dade mu Valu robinju svoju za ženu, i Jakov leže s njom.

⁵I zatrudnje Vala, i rodi Jakovu sina.

⁶A Rahilja reče: Gospod mi je sudio i čuo glas moj, te mi dade sina. Zato mu nadjede ime Dan.

⁷I Vala robinja Rahiljina zatrudnje opet, i rodi drugoga sina Jakovu;

⁸A Rahilja reče: borah se žestoko sa sestrom svojom, ali odoljeh. I nadjede mu ime Neftalim.

⁹A Lija vidjevši gdje presta rađati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za ženu.

¹⁰I rodi Zelfa robinja Lijina Jakovu sina;

¹¹I Lija reče: dođe četa. I nadjede mu ime Gad.

¹²Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugoga sina Jakovu;

¹³I reče Lija: blago meni, jer će me blaženom zvati žene. Zato mu nadjede ime Asir.

¹⁴A Ruvim izide u vrijeme žetve pšenične i nađe mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahilja reče Liji: daj mi mandragoru sina svojega.

¹⁵A ona joj reče: malo li ti je što si mi uzela muža? hoćeš da mi uzmeš i mandragoru sina mojega? A Rahilja joj reče: neka noćas spava s tobom za mandragoru sina tvojega.

¹⁶I uveče kad se Jakov vraćaše iz polja, izide mu Lija na susret i reče: spavaćeš kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svojega. I spava kod nje onu noć.

¹⁷A Bog usliši Liju, te ona zatrudnje, i rodi Jakovu petoga sina.

¹⁸I reče Lija: Gospod mi dade platu moju što dadoh robinju svoju mužu svojemu. I nadjede mu ime Isahar.

¹⁹I zatrudnje Lija opet, i rodi Jakovu šestoga sina;

²⁰I reče Lija: dariva me Gospod darom dobrijem; da ako se sada već priljubi k meni muž moj, jer mu rodih šest sinova. Zato mu nadjede ime Zavulon.

²¹Najposlije rodi kćer, i nadjede joj ime Dina.

²²Ali se Gospod opomenu Rahilje; i uslišiv je otvori joj matericu;

²³I zatrudnje, i rodi sina, i reče: uze Bog sramotu moju.

²⁴I nadjede mu ime Josif, govoreći: neka mi doda Gospod još jednoga sina.

²⁵A kad Rahilja rodi Josifa, reče Jakov Lavanu: pusti me da idem u svoje mjesto i u svoju zemlju.

²⁶Daj mi žene moje, za koje sam ti služio, i djecu moju, da idem, jer znaš kako sam ti služio.

²⁷A Lavan mu reče: nemoj, ako sam našao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Gospod tebe radi.

²⁸I još reče: išti koliko hoćeš plate, i ja ću ti dati.

²⁹A Jakov mu odgovori: ti znaš kako sam ti služio i kakva ti je stoka postala kod mene.

³⁰Jer je malo bilo što si imao dokle ja ne dođoh; ali se umnoži veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dođoh. Pa kad ću i ja tako sebi kuću kućiti?

³¹I reče mu Lavan: šta hoćeš da ti dam? A Jakov odgovori: ne treba ništa da mi daš; nego ću ti opet pasti stoku i čuvati, ako ćeš mi učiti ovo:

³²Da zađem danas po svoj stoci tvojoj, i odlučim sve što je šareno i s biljegom, i sve što je crno između ovaca, i što je s biljegom i šareno između koza, pa što poslije bude tako, ono da mi je plata.

³³Tako će mi se poslije posvjedočiti pravda moja pred tobom kad dođeš da vidiš zaslugu moju: što god ne bude šareno ni s biljegom ni crno između ovaca i koza u mene, biće kradeno.

³⁴A Lavan reče: eto, neka bude kako si kazao.

³⁵I odluči Lavan isti dan jarce s biljegom i šarene i sve koze s biljegom i šarene, i sve na čem bijaše što bijelo, i sve crno između ovaca, i predade sinovima svojim.

³⁶I ostavi daljine tri dana hoda između sebe i Jakova. I Jakov pasijaše ostalu stoku Lavanovu.

³⁷I uze Jakov zelenijeh prutova topolovijeh i ljeskovijeh i kestenovijeh, i naguli ih do bjeline koja bješe na prutovima.

³⁸I metaše naguljene prutove pred stoku u žljebove i korita kad dolažaše stoka da pije, da bi se upaljivala kad dođe da pije.

³⁹I upaljivaše se stoka gledajući u prutove, i što se mlađaše bijaše s biljegom, prutasto i šareno.

⁴⁰I Jakov odlučivaše mlad, i obraćaše stado Lavanovo da gleda u šarene i u sve crne; a svoje stado odvajaše i ne obraćaše ga prema stadu Lavanovu.

⁴¹I kad se god upaljivaše stoka rana, metaše Jakov prutove u korita pred oči stoci da bi se upaljivala gledajući u prutove;

⁴²A kad se upaljivaše pozna stoka, ne metaše; tako pozne bivahu Lavanove a rane Jakovljeve.

⁴³I tako se taj čovjek obogati vrlo, te imaše mnogo stoke i sluga i sluškinja i kamila i magaraca.