1Павле, слуга Христа Исуса,позвани апостол, изабран за еванђеље Божје,
2које Бог напред обећа преко својих пророка у светим писмима
3(и које говори) о Сину његову, који је као човек рођен од семена Давидова,
4а од (свога) ускрса из мртвих, по (својој) божанској природи, постављен за силнога Сина Божјег, о Исусу Христу, Господу нашем,
5преко којега примисмо благодат и апостолство, да у славу имена његова покоримо вери све незнабошце,
6међу којима сте и ви, позвани од Исуса Христа -
7свима који су у Риму, љубазнима Богу, позваним светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
8Прво захваљујем Богу своме кроз Исуса Христа за све вас, што се о вери вашој говори по свему свету.
9Бог, коме служим духом својим, проповедајући еванђеље о Сину његову, он ми је сведок да вас се сећам без престанка,
10кад год се молим Богу, молећи (га) да би ми најзад пошло за руком да вољом Божјом дођем к вама.
11Јер желим да вас видим, да вам дам какав духови дар за ваше утврђење,
12т.ј. да се међу вама с вама заједно утешим заједничком вером, вашом и мојом.
13А хоћу да знате, браћо, да сам (већ) много пута хтео да вам дођем, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима, али досад бих задржан,
14Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима.
15Отуда моја жеља, да и вама у Риму проповедим еванђеље.
16Јер се не стидим еванђеља. јер је оно сила Божја, на спасење свакоме који верује, прво Јудејину, али и Грку.
17Јер се у њему јавља праведност Божја, из вере у веру, као што је написано: "Праведник ће од вере живети".
18Јер се (досад само) гнев Божји отркива с неба на сваку безбожност и неправедност људи који истину држе у оковима неправедности.
19(А људи знају истину,) јер што се може дознати за Бога, познато је њима; јер им је сам Бог јавио.
20Јер то се на њему не може видети, његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети духовним очима на његовим делима, тако да немају изговора.
21Јер, иако познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него посташе ништави у мислима својим и потамне неразумно срце њихово.
22Говорећи да су мудри, полудеше,
23и заменише славу вечнога Бога сликом смртнога човека, птица, четвороножних животиња и гмизаваца.
24Зато их Бог са жељама њихових срца предаде у нечистоту, да сами срамоте своја телеса,
25јер заменише истину Божју лажју и поштоваше и послужише твари место Творцу - коме вечна слава, амин!
26Зато их Бог предаде у срамне страсти: жене њихове заменише природно употребљавање неприродним,
27а тако и људи оставише природно употребљавање женскога рода и у жељи својој распалише се један на другога: људи с људима чине срам и (тако) на себи примају плату за своју заблуду.
28И као што не нађоше за добро да знају Бога, предаде их Бог у покварен ум, да чине што не ваља,
29пуни сваке неправедности, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, шаптачи,
30опадачи, богомрсци, силеџије, поносити, хвалише, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31неразумни, невере, без срца, немилостиви.
32Иако знају закон Божји, да они који тако шта чине, заслужују смрт, ипак не само што сами чине то, него одобравају и другима који чине то.