1И уђе у чамац, пређе уи дође у свој град.
2И, гле, донесоше му човека узета, који је лежао на одру. И кад Исус виде веру њихову, рече узетоме: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји!
3И, гле, неки од књижевника помислише: Овај хули на Бога!
4А Исус виде мисли њихове и рече: Зашто мислите зло у срцима својим?
5Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходај?
6Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - и рече онда узетоме. Устани, узми свој одар и иди кући!
7И уста и отиде кући својој.
8А кад виде народ, уплаши се и прослави Бога који је дао таку власт људима.
9И кад Исус отиде оданде, виде човека, по имену Матеја, где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И уста и иђаше за њим.
10И кад лежаше за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом с Исусом и ученицима његовим.
11А кад то видеше фарисеји, рекоше ученицима његовим: Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима
12А он чу и рече. Не требају здрави лекара, него болесни.
13Него идите и научите се шта значи: "Милости хоћу, а не жртве". Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.
14Тада му приступише ученици Јованови и рекоше: Зашто ми и фарисеји постимо, а Твоји ученици не посте?
15А Исус им рече: Зар могу сватови туговати док је с њима младожења? Него ће доћи време кад ће се отети од њих младожења - и онда ће постити.
16Нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закпра његова одерати од хаљине, и гора ће рупа бити.
17Нити се лива ново вино у старе мехове; иначе ће се мехови продерати, вино пролити и мехови пропасти. Него се ново вино лива у нове мехове, и обоје се сачува.
18Док је он то њима говорио, гле, дође један старешина, паде пред њега и рече: Кћи моја баш сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
19И Исус уста и пође за њим с ученицима својим.
20И, гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви, приступи састраг и дохвати се скута од хаљине његове.
21Јер мишљаше у себи: Дотакнем ли се само хаљине његове, оздравићу.
22А Исус се окрену, и кад је виде, рече: Не бој се, кћери, вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.
23И кад Исус дође у кућу старешинину и виде свираче и народ где се узбунио,
24рече: Идите даље, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху му се.
25А кад истера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста девојка.
26И отиде глас овај по свој земљи оној.
27И кад је Исус одлазио оданде, иђаху за њим два слепца који викаху: Смилуј се на нас, сине Давидов!
28А кад дође кући, приступише му слепци. И рече им Исус. Верујете ли да могу то учинити? Рекоше му: Да, Господе.
29Тада се дохвати очију њихових и рече: По вери вашој нека вам буде!
30И отворише им се очи. И запрети им Исус и рече: Гледајте да нико не дозна!
31А они изиђоше и разгласише га по свој земљи оној.
32А кад су они изишли, гле, донесоше му човека нема и бесна.
33И пошто изгна демона, проговори неми: И дивљаше се народ и говораше: Никада се није тако шта видело у Израиљу!
34А фарисеји говораху: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне.
35И пролажаше Исус кроз све градове и села, учећи по синагогама њиховим, проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ.
36А кад виде народ, сажали му се, јер беше измучен и клонуо, као овце које немају пастира.
37Тада рече ученицима својим: Жетве је много,а радника мало.
38Молите се, дакле, господару од жетве, да пошаље радника на жетву своју.