1А кад сиђе с горе, иђаше за њим много народа.
2И гле, губавац један приступи, паде пред њега и рече: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
3И пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, очисти се! И одмах се очисти од губе.
4И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који је заповедио Мојсије - за сведочанство њима.
5А кад уђе у Кафарнаум, приступи му један капетан, мољаше га и рече:
6Господе, слуга мој лежи дома узет и мучи се врло.
7Рече му: Ја ћу доћи и излечићу га.
8А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под мој кров уђеш; него реци само једну реч, и оздравиће слуга мој.
9Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војника, па кажем овоме: Иди! и иде; и другоме: Дођи! и дође; и слузи своме: Учини то! и учини.
10а кад Исус чу то, задиви се и рече својој пратњи: Заиста, велим вам: Ни код једног Израиљца не нађох толике вере!
11Али вам кажем: Многи ће доћи од истока и запада и лежаће за трпезом с Аврамом, Исаком и Јаковом у царству небеском,
12а синови царства изгнаће се у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
13И рече Исус капетану: Иди; нека ти буде како си веровао! И оздрави слуга тога часа.
14И кад Исус дође у дом Петров, виде ташту његову где лежи у грозници.
15И ухвати је за руку и пусти је грозница. И уста и служаше му.
16А кад се смркло, донесоше му много бесних. И изгна духове речју и све болеснике излечи,
17да се испуни што је рекао пророк Исаија: "Он немоћи наше узе и болести понесе".
18А кад Исус виде много народа око себе заповеди да се иде на другу страну.
19И приступи један књижевник и рече му: Учитељу, ја ћу за тобом куд год ти идеш.
20А Исус му рече. Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити.
21А други један, који је био ученик његов, рече му: Господе, допусти ми да прво одем и укопам оца свога.
22А он му рече. Хајде за мном, и остави нека мртви укопавају своје мртваце.
23И кад уђе у чамац, за њим уђоше ученици његови.
24И, гле, подиже се велика бура на мору, тако да су валови покривали чамац. А он је спавао.
25И приступише, пробудише га и рекоше: Господе, избави нас, пропадосмо!
26И запрети ветровима и мору - и наста тишина велика.
27А људи се зачудише и рекоше: Ко је овај да га слушају и ветрови и море?
28И кад дође на другу страну, у земљу гадаринску, сретоше га два бесна који су изишли из гробова, зла врло, тако да нико није могао проћи путем оним.
29И, гле, повикаше. Махни нас се, Сине Божји! Зар си дошао амо да нас пре времена мучиш?
30А подаље од њих пасао је велик чопор свиња.
31И демони га мољаху: Ако нас истераш, пошљи нас у чопор свиња.
32И рече им: Идите! А они изиђоше и одоше у свиње. И, гле, навали цео чопор са стрмени у море и потопише се у води.
33А свињари побегоше, одоше у град и казаше све, па и за бесне.
34И, гле, сав град изиђе у сусрет Исусу, и кад га видеше, замолише га да би отишао из њихова краја.