1Пазите да добра дела своја не чините пред људима, да вас они виде; иначе немате плате код Оца свога који је на небесима.
2Кад, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што претворице чине по синагогама и улицама, да их славе људи. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју!
3А ти кад дајеш милостињу, да не зна левака твоја шта чини десница твоја,
4да милостиња твоја буде тајна. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.
5И кад се молите Богу, не будите као претворице; јер се радо моле стојећи по синагогама и на раскршћима, да се покажу пред људима. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју!
6А ти кад се молиш, уђи у собу своју, затвори врата своје и помоли се Оцу своме у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.
7А кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8Не будите, дакле, као они; јер зна Отац ваш шта вам треба, пре него што га молите.
9Овако се, дакле, молите и ви: Оче наш небески, да се свети име твоје!
10Да дође царство твоје! Да буде воља твоја, као на небу, (тако) и на земљи!
11Хлеб наш потребни дај нам данас!
12И опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим!
13И не наведи нас у искушење, него нас избави од зла!
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески;
15а ако не опраштате људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших.
16А кад постите, не будите жалосни, као претворице; јер нагрђују лица својега, да би их видели људи где посте. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју!
17А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј,
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.
19Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду,
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
21Јер где је благо твоје онде ће бити и срце твоје.
22Светило телу је око. Ако је, дакле, око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити;
23а ако око твоје не ваља, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби, тама, колика ће бити тама?
24Нико не може служити два господара: јер или ће на једнога мрзити, а дугога љубити, или ће се једног држати, а другог презирати. Не можете служити Богу и мамони.
25Зато вам кажем: Не брините се за живот свој, шта ћете јести, ни за тело своје, шта ћете обући. Зар није живот више од хране, и тело од одела?
26Погледајте на птице небеске: не сеју, не жању и не сабирају у житнице, па ипак их храни Отац ваш небески. Зар не вредите ви много више од њих?
27А ко од вас бринући се, може животу своме додати лакат један?
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане пољске како расту; не труде се и не преду.
29Али вам кажем: Ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од ових.
30А кад траву пољску, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, неће ли много пре вас, маловерни?
31Не брините се, дакле, и не говорите: Шта ћемо јести? Шта ћемо пити? Шта ћемо обући?
32За све то брину се незнабошци. Зна Отац ваш небески да вам треба све то.
33Него иштите најпре царства његова и праведности његове, и све ово додаће вам се.
34Не брините се, дакле, за сутра, јер ће се сутра бринути за се. Доста је свакоме дану зла свога.