1А кад виде народ, попе се на гору, и кад седе, приступише му ученици његови.
2И отвори уста своја и учаше их овако:
3Благо духовно сиромашнима, јер је њихово царство небеско!
4Благо жалоснима, јер ће се ови утешити!
5Благо кроткима, јер ће они наследити земљу!
6Благо гладнима и жеднима праведности, јер ће се они наситити!
7Благо милостивима, јер ће они бити помиловани!
8Благо онима који су чиста срца, јер ће они Бога гледати!
9Благо миротворцима, јер ће се они синови Божји назвати!
10Благо прогнанима за праведност, јер је њихово царство небеско!
11Благо вама кад вас стану ружити и гонити и бедити сваким злом због мене!
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима: тако су гонили пророке пре вас!
13Ви сте со земљи. Но ако со обљутави - чим ће се осолити? Није више ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи изгазе.
14Ви сте светлост свету. Не може се град сакрити кад на гори стоји.
15Нити се пали жижак и меће под мерицу, него на светњак, па светли свима који су у кући.
16Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и славе Оца вашега који је на небесима!
17Не мислите да сам дошао да укинем закон или пророке; нисам дошао да укинем, него да испуним.
18Јер заиста, кажем вам: Док не прође небо и земља, ни једног јоте или једне цртице неће нестати из закона док се све не збуде.
19Ко, дакле, укине једну од ових најмањих заповести и тако научи људе, најмањи ће се назвати у царству небеском; а ко изврши и (тако) научи, тај ће се велик назвати у царству небеском.
20Јер вам велим: Ако праведност ваша не буде много већа од (праведности) књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
21Чули сте да је речено старима: "Не убиј; а ко убије, доћи ће пред суд".
22А ја вам кажем: Сваки који се гневи на брата свога, доћи ће пред суд; а ко каже брату своме: рака!, доћи ће пред синедрион; а ко каже: будало!, заслужио је да дође у пакао огњени.
23Ако, дакле, принесеш дар свој ка жртвенику и онде се сетиш да брат твој има нешто на те,
24остави онде дар свој, пред жртвеником, и иди прво помири се с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија слузи и баце те у тамницу.
26Заиста, кажем ти: Нећеш изићи оданде док не платиш последњу пару.
27Чули сте да је речено: "Не чини прељубе".
28А ја вам кажем: Сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да буде бачено у пакао.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да оде у пакао.
31А речено је: "Ко отпусти жену своју, да јој да књигу распусну".
32А ја вам кажем: Сваки који отпусти жену своју, осим за прељубу, наводи је да чини прељубу, и који отпуштеницу узме, чини прељубу.
33Још сте чули да је речено старима: "Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје".
34А ја вам кажем: Не куните се никако! Ни небом, јер је престо Божји;
35ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаке једне беле или црне учинити.
37Него нека буде реч ваша: да, да, не, не; а што је више од овога, ода зла је.
38Чули сте да је речено: "Око за око и зуб за зуб".
39А ја вам кажем: Не противите се злу! Него, ако те ко удари по десном твом образу, окрену му и други.
40И који хоће да се суди с тобом и хаљину твоју да узме, подај му и огртач.
41И ко те натера једну миљу, иди с њиме две.
42Ономе који иште од тебе, подај, и од онога који хоће да узајми од тебе, не окрећи се.
43Чули сте да је речено: "Љуби ближњега свога и мрзи на непријатеља свога".
44А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје и молите се Богу за оне који вас гоне,
45да будете синови Оца свога који је на небесима; јер његово сунце обасјава зле и добре и кишу даје праведнима и неправеднима.
46Јер ако љубите (само) оне који вас љубе - какву плату имате? Зар не чине то и цариници?
47И ако Бога називате само браћи својој - шта особито чините? Зар не чине тако и незнабошци?
48Будите, дакле, ви савршени, као што је савршен Отац ваш небески!