1Тада рече Исус народу и ученицима својим:
2На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
3Све, дакле, што вам кажу, творите и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине.
4Него везују бремена тешка и мећу их на плећа људска, а сами прстом својим неће да их помакну.
5Сва дела своје чине да их виде људи: носе широке амајлије и велике ките на хаљинама својим.
6Воле прочеље на гозбама и прва места по синагогама,
7поздраве по трговима и да их људи зову рави.
8А ви се не зовите рави; јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа.
9И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је један отац ваш, небески.
10Нити се зовите вођи, јер је вођ ваш један: Месија.
11А највећи између вас да вам буде слуга.
12Који се подиже, понизиће се, и који се понижује, подигнуће се.
13Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што затварате царство небеско од људи. Сами не улазите, али не дате унутра ни онима који би хтели да уђу.
14Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што једете куће удовичке и лажно се молите Богу дуго; зато ћете већма бити осуђени.
15Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што преходите море и суво, да створите једног проселита; и кад га створите, чините га сином пакленим, двоструко већим од себе.
16Тешко вама, вођи слепи који говорите: Ко се куне храмом, ништа је; а ко се куне златом храмовним, дужан је.
17Будале слепе, шта је веће, злато или храм који освети злато?
18И: Ко се куне жртвеником, ништа је; а ко се куне даром који је на њему, дужан је.
19Слепи, та шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар?
20Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.
21И који се куне храмом, куне се њиме и оним који живи у њему.
22И који се куне небом, куне се престолом Божјим и оним који седи на њему.
23Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што дајете десетак од метвице, копра и кима, а остависте што је претежније у закону: правду, милост и веру. Ово је требало чинити, а оно не остављати.
24Вођи слепи који оцеђујете комарца, а камилу прождирете!
25Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неситости.
26Фарисеју слепи, очисти прво изнутра чашу, да буде чиста и споља.
27Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоте.
28Тако и ви споља изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни претварања и безакоња.
29Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника
30и говорите: Да смо били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31Тако сами сведочите за себе, да сте синови оних који су побили пророке.
32Па ви допуните меру својих отаца!
33Змије, породи гујини, како ћете побећи од осуде на пакао?
34Зато, ево, ја вам шаљем пророке, мудре и књижевенике. Од њих ћете једне побити и разапети, а друге ћете шибати по синагогама својим и гонити од града до града,
35да дође на вас сва крв праведна, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије, сина Варахијина, кога сте убили међу храмом и жртвеником.
36Заиста, кажем вам, доћи ће све ово на род овај!
37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју, као што квочка скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте!
38Ето, оставља вам се дом ваш.
39Јер вам кажем: Нећете ме видети одсад, док не речете: Благословен који иде у име Господње!