1И поче Исус опет да им говори у причама и рече:
2Царство је небеско као цар који начини свадбу сину своме.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу, и не хтеше доћи.
4Опет посла друге слуге и рече: Кажите званицама: Ево сам спремио ручак свој, бикови моји и угојена марва поклана је, и све је готово, хајдете на свадбу!
5А они не марише и отидоше, један на њиву своју, други трговини својој,
6а остали ухватише слуге његове, злоставише их и побише.
7А цар се разгневи, посла војску своју и погуби убице оне и град њихов спали.
8Онда рече слугама својим: Свадба је готова, но званице не беху достојне.
9Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.
10И слуге оне изиђоше на путеве и сабраше све које нађоше, зле и добре, и напуни се свадбена дворница гостију.
11А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није имао свадбено рухо,
12и рече му: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбенога руха? А он занеме.
13Тада цар рече слугама: Узмите га за ноге и руке, па га баците у таму напољу! Онде ће бити плач и шкргут зуба.
14Јер су многи звани, али је мало изабраних.
15Тада фарисеји отидоше и договорише се да га ухвате у речи.
16И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, који рекоше: Учитељу, знамо да си истинит и заиста учиш путу Божјем и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17Кажи нам, дакле, шта мислиш ти: је ли допуштено плаћати порез цару или није?
18Но Исус виде лукавство њихово и рече: Што ме кушате, претворице?
19Покажите ми порезни новац! А они му пружише динар.
20И рече им: Чији је ово лик и натпис -
21Рекоше му: Царев. Тада им рече: Подајте, дакле, царево цару и Божје Богу!
22И кад чуше, задивише се, и оставише га и отидоше.
23Тога дана приступише к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и упиташе га:
24Учитељу, Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне пород брату своме.
25А у нас беше седморо браће. Први се ожени и умре, и како није имао порода, остави жену своју брату своме.
26Тако и други, и трећи, све до седмога.
27А после свију умре и жена.
28О ускрсу, дакле, кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29А Исус одговори и рече им: Варате се, јер не знате писма, ни силе Божје.
30Јер се о ускрсу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу.
31А за ускрс мртвих зар нисте читали што вам је рекао Бог:
32Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није он Бог мртвих, него живих!
33И кад чу народ, дивљаше се науци његовој.
34А кад фарисеји чуше да је ућуткао садукеје, сабраше се заједно,
35и упита један од њих, законик, кушајући га:
36Учитељу, која је заповест највећа у закону?
37А он му рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим.
38Ово је највећа и прва заповест.
39Друга, равна овој, јесте: Љуби ближњега свога као самога себе.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41А кад се фарисеји сабраше, упита их Исус:
42Шта мислите за Месију? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43Рече им он: Како га онда Давид духом назива Господом кад каже:
44"Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје"?
45Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је онда син?
46И нико му није могао одговорити речи, нити је смео ко од тога дана да га пита више.