1И сазва дванаесторицу и даде им силу и власт над свим демонима и да исцељују од болести.
2И посла их да проповедају царство Божје и да лече.
3И рече им: Ништа не узмите на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4И у коју кућу уђете, онде останите и оданде идите даље.
5И који год вас не приме, изиђите из града онога и отресите прах с ногу својих за сведочанство против њих.
6Тада изиђоше и иђаху по селима и проповедаху еванђеље и исцељиваху свагда.
7А тетрарх Ирод чу све што се догађало и био је у великој забуни, јер су неки говорили: Јован је устао из мртвих,
8други: Илија се јавио, а трећи: Устао је један од старих пророка.
9А Ирод рече: Јована сам посекао; али ко је овај о коме ја тако шта слушам? И желео је да га види.
10А апостоли се вратише и казаше му шта су све починили. И узе их и повуче се у самоћу, према граду који се звао Витсаида.
11А народ дозна и пође за њим. А он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељиваше оне који требаху исцељивања.
12А дан поче нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иде у околна села и мајуре да нађу крова и хране, јер смо овде у пустом крају.
13А он им рече: Подајте им ви да једу! А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; морали би ићи да купимо за сав овај народ јела.
14А беше око пет хиљада људи. И рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
15И учинише тако и посадише све.
16А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше ученицима да раздају народу.
17И једоше и наситише се сви; и накупише комада што им претече, дванаест котарица.
18И кад се једанпут мољаше Богу сам, беху с њим ученици, и упита их: Шта говори народ, ко сам ја?
19А они одговорише: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи веле да је устао који од старих пророка.
20И рече им: А шта ви велите, ко сам ја - А Петар одговори: Месија Божји.
21А он им запрети и заповеди да никоме не казују тога.
22И рече: Сину човечјем ваља много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и трећи дан ће устати.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крст свој сваки дан и иде за мном.
24Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој за мене, тај ће га спасти.
25Јер шта вреди човеку да придобије сав свет, а себе изгуби или себи науди?
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у слави својој, Очиној и светих анђела.
27А истину вам кажем: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царства Божјег!
28А кад прође око осам дана после ових речи, узе Петра, Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
29И кад се молио, постаде лице његово друкчије, а одело његово бело и сјајно.
30И, гле, два човека говораху с њим: Мојсије и Илија.
31Ови се показаше у слави и говораху о његовој смрти која га је чекала у Јерусалиму.
32А Петар и његови другови спаваху дубоким сном. А кад се пробудише, видеше славу његову и два човека који с њим стајаху.
33И кад се они одвајаху од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију, и једну Илији - али није знао шта говори.
34А док он то говораше, дође облак и заклони их. И уплашише се кад уђоше у облак.
35И чуше глас из облака: Ово је Син мој избрани, њега слушајте!
36И кад се глас чу, нађе се Исус сам. А они ћутаху и у оне дане не казаше никоме ништа од онога што су видели.
37А кад другога дана сиђоше с горе, срете га многи народ.
38И, гле, један човек из народа повика: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац!
39И, ето, хвата га дух, и уједанпут виче; и ломи га с пеном, и једва одлази од њега и сатире га.
40И молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.
41А Исус одговори: О роде неверни и наопаки, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи сина свога овамо!
42И док је још ишао к њему, обори га демон и изломи. А Исус запрети нечистоме духу, излечи дечка и даде га оцу његову.
43И сви се дивљаху величини Божјој. А кад се сви чуђаху свему што је он чинио, рече ученицима својим:
44Ви метните у уши своје ове речи. Син човечји предаће се у руке човечје.
45Али они не разумеше ове речи; беше сакривена од њих, па је нису разумели, а бојаху се да га запитају за ову реч.
46И почеше размишљати ко би био највећи међу њима.
47А Исус, знајући мисли срца њихових, узе једно дете за руку, метну га поред себе
48и рече им: Ко прими ово дете у име моје, мене прима; а ко мене прими, прима онога који ме је послао. Јер који је међу свима вама најмањи, тај је највећи.
49А Јован одговори: Учитељу, видесмо једнога где твојим именом тера напоље демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50А Исус му рече: Не браните (му)! Јер ко није против вас, за вас је.
51А кад се навршише дани његова узимања на небо, намери он чврсто да иде у Јерусалим.
52И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно самарјанско село да му спреме где ће ноћити.
53И не примише га, јер је ишао у Јерусалим.
54А кад то видеше ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их уништи као и Илија што учини?
55А он се окрену и укори их и рече: Зар не знате каквога сте духа? Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе.
56И отидоше у друго село.
57И кад иђаху путем, рече му неко: Ја ћу за тобом куд год ти идеш.
58А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити.
59А једноме другом рече: Хајде за мном! А овај рече: Допусти ми да најпре одем и укопам оца свога.
60А он му рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти иди и јављај царство Божје!
61А рече и трећи: Ја ћу за тобом, Господе; али ми најпре допусти да се опростим са својим домаћима.
62А Исус му рече: Ниједан није за царство Божје који метне руку на плуг па се осврће натраг.