Luke 10
1 Потом изабра Господ друге, седамдесеторицу, и посла их по двојицу пред собом у сваки град и место куда је сам мислио доћи.
2 И рече им: Жетве је много, а радника мало. Молите се, дакле, господару од жетве да пошаље радника на жетву своју.
3 Идите! Ето, ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Не носите кесе, ни торбе, ни обуће; и никога не поздрављајте на путу.
5 У коју кућу уђете - прво реците: Мир кући овој!
6 И ако тамо буде син мира, остаће на њему мир ваш; а ако не, вратиће се к вама.
7 У тој кући останите и једите и пијте што имају; јер је радник достојан своје плате. Не прелазите из куће у кућу.
8 И у који град дођете, и приме вас, једите што се донесе пред вас.
9 Исцељујте болеснике у њему и говорите им: Приближило вам се царство Божје!
10 А који град уђете и не приме вас, изиђете на путеве његове и реците:
11 И прах који је од града вашег прионуо за ноге наше, отресамо вам. Али то знајте, да се прибижило царство Божје!
12 Кажем вам, да ће Содому лакше бити у онај дан него ли граду томе.
13 Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се, у врећи и пепелу седећи, покајали!
14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15 И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити!
16 Ко вас слуша, мене слуша, и ко вас одбацује, мене одбацује, а ко одбацује мене, одбацује онога који је мене послао.
17 А седамдесеторица се вратише с радошћу и говораху: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.
18 А он им рече: Видех сотону где спаде с неба као муња.
19 Ето дадох вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Али се не радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујете што су ваша имена написана на небесима!
21 У тај час обрадова се у Духу светоме и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
22 Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је Син, само Отац, ни ко је Отац, само Син, и коме Син хоће да покаже.
23 И окрену се само ученицима и рече: Благо очима које виде што ви видите!
24 Јер вам кажем: Многи пророци и цареви желели су да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.
25 И, гле, устаде један законик да га куша и рече: Учитељу, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни?
26 А он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27 А он одговори: "Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим" и "ближњега свога као самога себе".
28 Рече му: Право си одговорио; то чини и бићеш жив!
29 А овај се хтеде оправдати и рече Исусу. А ко је мој ближњи?
30 А Исус одговори и рече: један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише разбојници. Ови га сукобише, избише, оставише пола мртва и отидоше.
31 А случајно силажаше тим путем један свештеник, виде га и прође.
32 Исто тако дође до тога места и један левит, виде га и прође.
33 А Самарјанин неки, путујући, дође до њега, и кад га виде, сажали му се.
34 И приступи, зали му ране уљем и вином и зави их, па га посади на своје живинче, доведе га у гостионицу и постара се за њега.
35 Сутрадан извади два динара, даде их крчмару и рече: Гледај га, и што више потрошиш, ја ћу ти, кад се вратим, платити.
36 Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што су га ухватили разбојници?
37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. Тада му рече Исус: Иди и ти и чини тако.
38 А кад путоваху, дође он у једно село. И жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.
39 У ње беше сестра, по имену Марија, која седе код ногу Господњих и слушаше речи његове.
40 А Марта се трудила да га што боље угости. И приступи и рече: Господе, зар не мариш што ме моја сестра саму остави да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41 А Господ јој одговори: Марта, Марта, бринеш се и трудиш се много,
42 а једно је потребно. Марија је изабрала добри део, који се неће узети од ње.