1И кад се мољаше Богу на једном месту, па преста, рече му један од његових ученика: Господе, научи нас молити се Богу, као што је и Јован научио своје ученике.
2А он им рече: Кад се молите Богу, говорите: Оче, да се свети име твоје! Да дође царство твоје!
3Хлеб наш потребни даји нам сваки дан!
4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо свакоме своме дужнику! И не наведи нас у искушење!
5И рече им: Који од вас има пријатеља, и оде му у поноћи и каже му: Пријатељу, узајми ми три хлеба,
6јер ми дође пријатељ с пута, и немам шта да му изнесем -
7а он изнутра да одговори: Не узнемируј ме, врата су већ затворена, и деца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам?
8Кажем вам: Ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, за његов безобразлук устаће и даће му што му треба.
9Па и ја вама кажем: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
10Јер сваки који иште, добива, и који тражи, налази, и који куца, отвара му се.
11Који је међу вама отац, у кога ако син заиште рибе, да му да место рибе змију?
12Или ако заиште јаје, да му да скорпију?
13Кад, дакле, ви, зли будући, умете да дајете добре даре деци својој, колико ће пре Отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега!
14И изгна демона који је био нем. А кад демон изиђе, проговори неми. И дивио се народ.
15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, старешине демонскога, гони напоље демоне.
16А други, кушајући га, искаху од њега знак с неба.
17А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и срушиће се кућа на кућу.
18А ако се и сотона против самога себе разделио, како ће остати царство његово? - јер ви кажете да ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне.
19А ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, ваши синови чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије.
20А ако ја прстом Божјим гоним напоље демоне, онда је дошло до вас царство Божје.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22али ако навали на њега јачи од њега и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је отео од њега.
23Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.
24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места и тражи покоја. И кад не нађе, каже: Да се вратим у свој дом откуда сам изишао.
25И кад дође, нађе га почишћена и украшена.
26Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, и уђу и живе онде, и бива последње стање тога човека горе од првога.
27А кад он то каза, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила и сисама које си сисао!
28А он рече: Благо онима који слушају реч Божју и држе је!
29А кад се народ стаде скупљати, поче говорити: Род је овај зао род. Тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јонина.
30Јер као што је Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити овоме роду.
31Царица јужна устаће о суду с људима рода овога и осудиће их; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона!
32Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне!
33Нико не меће запаљена жишка на сакривено место, нити под мерицу, него на светњак, да виде светлост они који улазе.
34Светило телу је око твоје. Ако је око твоје здраво, онда је и све тело твоје светло; а ако не ваља, онда је и тело твоје тамно.
35Гледај, дакле, да светлост која је у теби, не буде тама!
36Ако је, дакле, све твоје тело светло, да нема ниједног дела тамна, биће све (тако) светло као кад те светило обасјава светлошћу.
37А кад говораше, умоли га један фарисеј да обедује у њега. И уђе у кућу и леже за трпезу.
38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не опра пре обеда.
39А Господ му рече: Да, ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злоће.
40Будале, зар није онај који је начинио споља, и изнутра начинио?
41Али дајите милостињу од онога што је унутра, и, гле, све вам је чисто.
42Но тешко вама фарисејима, што дајете десетак од метвице, руте и сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божју! Ово је требало чинити, а оно не остављати.
43Тешко вама фарисејима, што волите прва места по синагогама и поздраве на трговима!
44Тешко вама што сте као сакривени гробови, и људи који иду по њима, не знају то!
45А један од законика одговори му: Учитељу, овим речима вређаш и нас.
46А он рече: Тешко и вама законицима, што товарите на људе бремена тешка за ношење, а сами једним прстом својим нећете да их се дотакнете!
47Тешко вама што зидате споменике пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48Тако сведочите и одобравате дела својих отаца: они су их побили, а ви зидате.
49Зато мудрост Божја и рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, друге протерати.
50Да се иште од рода овога крв свих пророка која је проливена од постања света:
51од крви Авељеве до крви Захаријине, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога!
52Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, али не дадосте ни онима који хтедоше да уђу.
53И кад отиде оданде, почеше књижевници и фарисеји јако мрзити на њега и питаху га много шта,
54вребајући и пазећи на њега, не би ли што уловили из уста његових.