Luke 20
1 И кад је једнога дана учио народ у храму и проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама
2 и рекоше му: Кажи нам: Каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти даде ту власт?
3 А он им одговори: И ја ћу вас питати једну реч, па ми кажите:
4 Крштење Јованово - беше ли с неба или од људи?
5 А они помишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му не веровасте?
6 А ако кажемо: Од људи, сав ће нас народ побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк.
7 И одговорише да не знају откуда је.
8 И Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
9 А народу поче казивати ову причу: Један човек посади виноград, даде га виноградарима и отиде на подуго времена.
10 А кад дође време, посла к виноградарима слугу да му даду од виноградскога рода. Али виноградари га избише и послаше празна.
11 И посла опет, другога слугу: А они и тога избише и осрамотише и послаше празна.
12 И посла и трећега. А они и овога ранише и избацише напоље.
13 Онда рече господар од винограда: Шта да чиним? Послаћу сина свога милога; можда ће се од њега стидети.
14 А кад га виноградари видеше, рекоше један другоме: Ово је наследник; ходите да га убијемо, да наше буде наследство.
15 И избацише га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар од винограда?
16 Доћи ће и погубиће те виноградаре, и даће виноград другима. А кад они то чуше, рекоше: Не дао Бог!
17 А он погледа на њих и рече: Шта значи, дакле, ово у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"?
18 Сваки који падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.
19 И гледаху књижевници и првосвештеници да (још) онога часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се ова прича њих тицала.
20 И пазили су на њега, па послаше вребаче, који су се градили као да су праведни, да би га ухватили у речи, па да га предаду власти и сили прокураторовој.
21 И упиташе га: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко него заиста учиш путу Божјем -
22 можемо ли ми плаћати цару царевину или не?
23 А он разуме њихово лукавство и рече им:
24 Покажите ми динар! Чији је лик и натпис на њему? А они рекоше: Царев.
25 А он им рече: Подајте, дакле, што је царево, цару, и што је Божје, Богу!
26 И не могоше га ухватити у речи пред народом, и, дивећи се његову одговору, умукоше.
27 И приступише неки садукеји - који кажу да нема ускрса - и запиташе га:
28 Учитељу, Мојсије нам написа: "Ако коме умре брат који има жену, а деце нема, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме".
29 Беше, дакле, седморо браће. Први узе жену и умре без деце.
30 И узе је други,
31 па и трећи, а тако и сва седморица не оставише деце и помреше.
32 Најпосле умре и жена.
33 О ускрсу, дакле, кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34 И рече им Исус: Деца овога света жене се и удају,
35 а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих, нити ће се женити нити удавати.
36 Јер не могу више ни умрети; јер су као анђели, и синови су Божји, кад су синови ускрса.
37 А да мртви устају, то и Мојсије показа на месту о купини, где Господа назива Богом Аврамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38 А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи.
39 А неки од књижевника одговорише: Учитељу, добро си казао!
40 И више ништа нису смели да га питају.
41 А он им рече: Како говоре да је Месија син Давидов?
42 Јер сам Давид каже у псалтиру: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране
43 док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим".
44 Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је онда син?
45 А кад је сав народ слушао, рече ученицима:
46 Чувајте се од књижевника, који радо иду у таларима, воле поздраве по трговима, прва места по синагогама и прочеља на гозбама,
47 који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!