1И кад је једнога дана учио народ у храму и проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама
2и рекоше му: Кажи нам: Каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти даде ту власт?
3А он им одговори: И ја ћу вас питати једну реч, па ми кажите:
4Крштење Јованово - беше ли с неба или од људи?
5А они помишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му не веровасте?
6А ако кажемо: Од људи, сав ће нас народ побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк.
7И одговорише да не знају откуда је.
8И Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
9А народу поче казивати ову причу: Један човек посади виноград, даде га виноградарима и отиде на подуго времена.
10А кад дође време, посла к виноградарима слугу да му даду од виноградскога рода. Али виноградари га избише и послаше празна.
11И посла опет, другога слугу: А они и тога избише и осрамотише и послаше празна.
12И посла и трећега. А они и овога ранише и избацише напоље.
13Онда рече господар од винограда: Шта да чиним? Послаћу сина свога милога; можда ће се од њега стидети.
14А кад га виноградари видеше, рекоше један другоме: Ово је наследник; ходите да га убијемо, да наше буде наследство.
15И избацише га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар од винограда?
16Доћи ће и погубиће те виноградаре, и даће виноград другима. А кад они то чуше, рекоше: Не дао Бог!
17А он погледа на њих и рече: Шта значи, дакле, ово у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"?
18Сваки који падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.
19И гледаху књижевници и првосвештеници да (још) онога часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се ова прича њих тицала.
20И пазили су на њега, па послаше вребаче, који су се градили као да су праведни, да би га ухватили у речи, па да га предаду власти и сили прокураторовој.
21И упиташе га: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко него заиста учиш путу Божјем -
22можемо ли ми плаћати цару царевину или не?
23А он разуме њихово лукавство и рече им:
24Покажите ми динар! Чији је лик и натпис на њему? А они рекоше: Царев.
25А он им рече: Подајте, дакле, што је царево, цару, и што је Божје, Богу!
26И не могоше га ухватити у речи пред народом, и, дивећи се његову одговору, умукоше.
27И приступише неки садукеји - који кажу да нема ускрса - и запиташе га:
28Учитељу, Мојсије нам написа: "Ако коме умре брат који има жену, а деце нема, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме".
29Беше, дакле, седморо браће. Први узе жену и умре без деце.
30И узе је други,
31па и трећи, а тако и сва седморица не оставише деце и помреше.
32Најпосле умре и жена.
33О ускрсу, дакле, кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34И рече им Исус: Деца овога света жене се и удају,
35а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих, нити ће се женити нити удавати.
36Јер не могу више ни умрети; јер су као анђели, и синови су Божји, кад су синови ускрса.
37А да мртви устају, то и Мојсије показа на месту о купини, где Господа назива Богом Аврамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи.
39А неки од књижевника одговорише: Учитељу, добро си казао!
40И више ништа нису смели да га питају.
41А он им рече: Како говоре да је Месија син Давидов?
42Јер сам Давид каже у псалтиру: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране
43док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим".
44Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је онда син?
45А кад је сав народ слушао, рече ученицима:
46Чувајте се од књижевника, који радо иду у таларима, воле поздраве по трговима, прва места по синагогама и прочеља на гозбама,
47који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!