1И уђе у Јерихон и пролажаше кроз њега.
2И, гле, беше ту човек по имену Закхеј, који је био старешина царинички, и био је богат.
3Хтео је да види Исуса ко је, али није могао од народа, јер је био малога раста.
4И потрча напред и попе се на једну дивљу смокву да га види, јер му је онуда ваљало проћи.
5Кад Исус дође на то место, погледа горе и рече му: Закхеју, сиђи брзо доле, јер ми данас ваља бити у твојој кући!
6И сиђе брзо и прими га радујући се.
7И сви који видеше, гунђаху: Грешноме човеку дође у кућу.
8А Закхеј приступи и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, а ако сам од кога што неправедно узео, вратићу му четвороструко!
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој, јер је и он син Аврамов.
10Јер Син човечји дође да тражи и спасе што је изгубљено.
11А кад они чуше то, каза још једну причу, јер је био близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божје.
12Рече, дакле: Један племић отиде у далеку земљу да прими царско достојанство и да се (онда) врати.
13И дозва десет својих слугу, даде им десет мина и рече им: Тргујте док се ја не вратим.
14А суграђани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике да кажу: Нећемо да овај царује над нама.
15А кад се он врати са царским достојанством, рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16И дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.
18И дође други и рече. Твоја мина, господару, донесе пет мина.
19А он и овоме рече. И ти буди над пет градова.
20И трећи дође и рече: Господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу.
21Бојао сам те се, јер си човек жесток: узимаш што ниси оставио и жњеш што ниси сејао.
22Рече му: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жњем што нисам сејао?
23Па зашто ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га, по своме доласку с каматом примио.
24И рече онима што стајаху онде: Узмите од њега мину и подајте је ономе што има десет мина!
25И рекоше му: Господару, он има десет мина!
26Кажем вам: Свакоме који има, даће се, а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27А те моје непријатеље, кој нису хтели да ја будем цар над њима, доведите овамо и посеците их преда мном!
28И кад ово каза, пође напред и иђаше горе у Јерусалим.
29И кад се прибижи Витфази и Витанији, ка гори која се звала Маслинска, посла двојицу од ученика
30и рече: Идите у село према вама, и кад уђете у њега, наћи ћете у њему магаре привезано, на коме човек још није седео. Одрешите га и доведите.
31И ако вас ко упита: зашто га дрешите? овако му кажите: Треба Господу.
32И послани отидоше и нађоше као што им је рекао.
33А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?
34А они рекоше: Треба Господу,
35И доведоше га к Исусу, бацише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.
36И кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37А кад се већ приближио да сиђе с Маслинске горе, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су их видели,
38и рекоше: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39А неки фарисеји из гомиле рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим!
40И одговори им: Кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати!
41И кад се прибижи и угледа град, заплака за њим
42и рече: О кад би и ти данас знао што је за твој мир! Али је сад сакривено од очију твојих.
43Доћи ће дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, опколиће те и наваљиваће на тебе са свих страна.
44Разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао времена када си похођен.
45И уђе у храм и стаде напоље гонити оне што продаваху у њему
46и рече им: У писму стоји: "И дом мој нека је дом молитве", а ви начинисте од њега разбојничку пећину!
47И учио је сваки дан у храму. А првосвештеници, књижевници и старешине народне гледаху да га погубе.
48Али не нађоше шта би учинили, јер је сав народ ишао за њим и слушао га је.