1После ових речи изиђе Исус с ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови.
2А знао је то место и Јуда, издајник његов, јер се Исус ту често скупљао с ученицима својим.
3Онда Јуда узе чету и од првосвештеника и фарисеја слуге и дође онамо с буктињама, фењерима и оружјем.
4А Исус, који је знао све што ће бити од њега, изиђе и рече им: Кога тражите?
5Одговорише му: Исуса Назарећанина. Рече им: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда издајник његов.
6А кад им рече: Ја сам, устукнуше и попадаше на земљу.
7Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду.
9Да се испуни реч коју је рекао: Не изгубих ниједнога од оних које си ми дао.
10А Симон Петар имаше мач, па га извади, удари слугу првосвештеникова и одсече му десно ухо. А слуга се звао Малх.
11Онда Исус рече Петру: Тури мач у корице! Зар да не пијем чашу коју ми је дао Отац?
12А чета, заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса, свезаше га
13и одведоше прво Ани, јер беше таст Кајафи, који је био првосвештеник те године.
14А Кајафа беше тај који је дао савет Јудејима, да је боље да један човек умре за народ.
15А за Исусом иђаше Симон Петар и један други ученик. Овај ученик беше познат првосвештенику, и уђе с Исусом у двор првосвештеников.
16А Петар стајаше напољу, код врата. Тада изиђе тај други ученик, познаник првосвештеников, говори с вратарицом и уведе Петра.
17Онда слушкиња, вратарица, рече Петру: Зар ниси и ти ученик овога човека? А он рече: Нисам.
18А слуге и момци беху наложили ватру, јер беше хладно, и стајаху и грејаху се. А и Петар стајаше с њима и грејаше се.
19Тада првосвештеник запита Исуса за ученике његове и за науку његову.
20А Исус му одговори: Ја сам јавно говорио свету. Ја сам свагда учио у синагоги и у храму, где се скупљају сви Јудеји, и ништа нисам говорио тајно.
21Што питаш мене? Питај оне који су чули шта сам им говорио. Ето, они знају шта сам ја рекао.
22А кад он ово рече, један од момака, који је стајао онде, удари Исуса по образу и рече: Зар тако одговараш првосвештенику?
23А Исус му одговори: Ако сам зло говорио, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
24И Ана га посла свезана првосвештенику Кајафи.
25А Симон Петар (још) стајаше и грејаше се. И рекоше му: Зар ниси и ти од његових ученика - А он се одрече и рече: Нисам.
26Рече један од слугу првосвештеникових, који је био рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли те ја у врту с њим?
27И опет се Петар одрече; и одмах запева петао.
28Тада поведоше Исуса до Кајафе у преториум. А беше рано ујутру. И они не уђоше у преториум, да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
29Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву тужбу износите на овога човека?
30Одговорише и рекоше му: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби.
31А Пилат им рече: Узмите га ви и судите му по своме закону! А Јудеји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.
32Да се испуни реч Исусова коју је рекао казујући каквом ће смрћу умрети.
33Онда Пилат опет уђе у преториум, дозва Исуса и рече му: Ти си цар јудејски?
34Одговори Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше то за мене.
35Одговори Пилат: Зар сам ја Јудејин?! Твој народ и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?
36А Исус одговори: Моје царство није од овога света. Кад би од овога света било моје царство, слуге би се моје бориле, да не дођем у руке Јудејима. Али моје царство није одавде.
37Онда му рече Пилат: Дакле си ти ипак цар? Одговори Исус: Да, цар сам. Ја сам се за то родио и за то сам дошао на свет, да сведочим за истину. Сваки који је од истине, слуша мој глас.
38А Пилат му рече: Шта је истина - И кад ово рече, изиђе опет к Јудејима и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.
39А у вас је обичај, да вам пустим једнога на пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?
40Тада повикаше опет: Не овога, него Вараву! А Варава беше разбојник.