1Онда Пилат узе Исуса и шиба га.
2А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, обукоше му скерлетну кабаницу,
3прилажаху му и говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по образима.
4А Пилат опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да видите да не налазим на њему никакве кривице.
5И Исус изиђе напоље, под венцем од трња и у скерлетној кабаници. И рече им: Ево човека!
6А кад га видеше првосвештеници и слуге, повикаше: Распни га, распни! Рече им Пилат: Узмите га ви и распните; јер ја не налазим на њему кривице
7Одговорише му Јудеји: Ми имамо закон, и по том закону мора умрети, јер је начинио себе Сином Божјим.
8А кад Пилат чу ову реч, још се већма побоја.
9Уђе опет у преториум и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
10Тада му Пилат рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт пустити те, и имам власт распети те?
11Одговори Исус: Не би имао никакве власти нада мном, да ти није дано од горе. Зато онај има већи грех који ме је предао теби.
12Отада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудеји викаху: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради, противи се ћесару.
13А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, јеврејски Гавата.
14А беше дан уочи пасхе, око шестога часа. И рече Јудејима: Ево цар ваш!
15А они викаху: Узми, узми, распни га! Рече им Пилат: Зар цара вашега да распнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара!
16Тада им га предаде да се разапне. А они узеше Исуса.
17И, носећи крст свој, изиђе на место које се зове Лубања, јеврејски Гологта.
18Онде га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и с друге стране, а у среди Исуса.
19А Пилат написа и натпис и метну га на крст. А беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.
20Овај натпис читаше многи Јудеји, јер је место где је Исус разапет, било близу града, и било је написано јеврејски, латински и грчки.
21Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: Немој да стоји написано: цар јудејски, него, да је он рекао: Ја сам цар јудејски.
22А Пилат одговори: Што сам написао, написао сам.
23А војници кад разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише (од њих) четири дела, свакоме војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина не беше шивена, него изаткана од горе до доле.
24Рекоше, дакле, међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу, коме ће допасти - да се испуни писмо. "Разделише хаљине моје међу собом, и за одело моје бацише коцку". И војници учинише тако.
25А стајаху код крста Исусова мати његова и сестра матере његове, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26А кад Исус виде матер и поред ње ученика кога је љубио, рече матери: Жено, ето ти сина!
27Потом рече ученику: Ето ти матере! И од тога часа узе је ученик к себи.
28Потом, како је Исус знао да се већ све свршило, да би се збило писмо, рече: Жедан сам.
29А стајаше онде суд пун оцта. Напунише, дакле, сунђер оцта, натакнуше га на стабло исопово и принесоше к његовим устима.
30А кад Исус прими оцат, рече: Свршило се! - преклони главу и издахну.
31А како беше петак, да не би тела остала на крст у суботу - јер беше велик дан она субота -, Јудеји замолише Пилата да им се пребију голени и да се скину.
32Дођоше, дакле, војници, и првоме пребише голени, а и другоме, распетоме с њим.
33А кад дођоше на Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени,
34него један од војника прободе му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода.
35И који је то видео, посведочио је то, и сведочанство је његово истинито. И он зна да истину говори, да и ви верујете.
36А ово се догодило да се испуни писмо: "Кост његова да се не преломи".
37И опет друго место у писму каже: "Гледаће онога кога су проболи".
38Потом Јосиф из Ариматеје - који је био ученик Исусов, али само крадом, због страха од Јудеја - замоли Пилата да може узети тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело његово.
39А дође и Никодим, кој је првипут ноћу дошао к њему, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
40И узеше тело Исусово и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудеја да укопавају.
41А беше на месту где је био разапет, врт, и у врту нов гроб, у који још нико није био метнут.
42Како је овај гроб био близу, то, због петка јудејског, у њега метнуше Исуса.