John 19
1 Онда Пилат узе Исуса и шиба га.
2 А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, обукоше му скерлетну кабаницу,
3 прилажаху му и говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по образима.
4 А Пилат опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да видите да не налазим на њему никакве кривице.
5 И Исус изиђе напоље, под венцем од трња и у скерлетној кабаници. И рече им: Ево човека!
6 А кад га видеше првосвештеници и слуге, повикаше: Распни га, распни! Рече им Пилат: Узмите га ви и распните; јер ја не налазим на њему кривице
7 Одговорише му Јудеји: Ми имамо закон, и по том закону мора умрети, јер је начинио себе Сином Божјим.
8 А кад Пилат чу ову реч, још се већма побоја.
9 Уђе опет у преториум и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
10 Тада му Пилат рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт пустити те, и имам власт распети те?
11 Одговори Исус: Не би имао никакве власти нада мном, да ти није дано од горе. Зато онај има већи грех који ме је предао теби.
12 Отада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудеји викаху: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради, противи се ћесару.
13 А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, јеврејски Гавата.
14 А беше дан уочи пасхе, око шестога часа. И рече Јудејима: Ево цар ваш!
15 А они викаху: Узми, узми, распни га! Рече им Пилат: Зар цара вашега да распнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара!
16 Тада им га предаде да се разапне. А они узеше Исуса.
17 И, носећи крст свој, изиђе на место које се зове Лубања, јеврејски Гологта.
18 Онде га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и с друге стране, а у среди Исуса.
19 А Пилат написа и натпис и метну га на крст. А беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.
20 Овај натпис читаше многи Јудеји, јер је место где је Исус разапет, било близу града, и било је написано јеврејски, латински и грчки.
21 Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: Немој да стоји написано: цар јудејски, него, да је он рекао: Ја сам цар јудејски.
22 А Пилат одговори: Што сам написао, написао сам.
23 А војници кад разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише (од њих) четири дела, свакоме војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина не беше шивена, него изаткана од горе до доле.
24 Рекоше, дакле, међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу, коме ће допасти - да се испуни писмо. "Разделише хаљине моје међу собом, и за одело моје бацише коцку". И војници учинише тако.
25 А стајаху код крста Исусова мати његова и сестра матере његове, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26 А кад Исус виде матер и поред ње ученика кога је љубио, рече матери: Жено, ето ти сина!
27 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од тога часа узе је ученик к себи.
28 Потом, како је Исус знао да се већ све свршило, да би се збило писмо, рече: Жедан сам.
29 А стајаше онде суд пун оцта. Напунише, дакле, сунђер оцта, натакнуше га на стабло исопово и принесоше к његовим устима.
30 А кад Исус прими оцат, рече: Свршило се! - преклони главу и издахну.
31 А како беше петак, да не би тела остала на крст у суботу - јер беше велик дан она субота -, Јудеји замолише Пилата да им се пребију голени и да се скину.
32 Дођоше, дакле, војници, и првоме пребише голени, а и другоме, распетоме с њим.
33 А кад дођоше на Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени,
34 него један од војника прободе му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода.
35 И који је то видео, посведочио је то, и сведочанство је његово истинито. И он зна да истину говори, да и ви верујете.
36 А ово се догодило да се испуни писмо: "Кост његова да се не преломи".
37 И опет друго место у писму каже: "Гледаће онога кога су проболи".
38 Потом Јосиф из Ариматеје - који је био ученик Исусов, али само крадом, због страха од Јудеја - замоли Пилата да може узети тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело његово.
39 А дође и Никодим, кој је првипут ноћу дошао к њему, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
40 И узеше тело Исусово и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудеја да укопавају.
41 А беше на месту где је био разапет, врт, и у врту нов гроб, у који још нико није био метнут.
42 Како је овај гроб био близу, то, због петка јудејског, у њега метнуше Исуса.