1А од овога што рекосмо, главно је: имамо такога првосвештеника који је сео с десне стране престола величине на небу,
2слуга је светињи и истинитој скинији, коју је начинио Господ, а не човек.
3Јер се сваки првосвештеник поставља да приноси даре и жртве; зато је потребно да и овај има што што ће принети.
4Да је, дакле, на земљи, не би био свештеник, јер ту већ има тих који приносе даре по закону:
5они служе слици и сену небескога, као што је речено Мојсију кад је хтео да начини скинију: "Гледај", рече, "да начиниш све по слици која ти је показана на гори".
6А сад ј добио бољу службу, као што је и посредник бољега савеза, који је на бољим обећањима утврђен.
7Јер да је онај први био без мане, не би се другоме тражило места.
8Јер кори их кад говори: "Ево иду дани, говори Господ, и склопићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез,
9не по савезу који склопих с оцевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље египатске; јер они не осташе у савезу моме, и ја не марих за њих, говори Господ.
10Јер је ово савез који ћу склопити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу њихов Бог и они ће бити мој народ.
11И нико неће учити свога ближњега, и нико брата свога, говорећи: Познај Господа!, јер ће ме сви знати од малога до великога међу њима:
12јер ћу бити милостив неправедним делима њиховим, и греха њихових нећу више памтити".
13А кад каже "нов", први је начинио старим; а што је старо и остарело, близу је краја.