1Зато и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и угодни грех и с трпљењем свршимо трку која нам је одређена,
2гледајући на Исуса, оснивача и свршитеља вере, који је место радости коју је могао имати, претпрео крст, не марећи за срамоту, и онда сео с десне стране престола Божјег.
3Помислите, дакле, на њега који је тако противљење против себе од грешника поднео, да се не уморите и да не клону душе ваше.
4Још се нисте до крви противили у борби против греха,
5и заборавили сте савет који вам као синовима говори: "Сине мој, не презири карања Господњег, нити клони кад те он покара;
6јер кога љуби Господ, онога и кара, и бије свакога сина кога прима".
7Ако трпите карање, као са синовима поступа с вама Бог. Јер где је син кога отац не кара?
8Ако ли сте без карања, у коме сви добише део, онда сте копилад, а не синови.
9Даље: карали су нас наши телесни оци и слушали смо их; како да не слушамо Оца духова, да би живели?
10Они нас караху кратко време како им се свидело, а овај за корисно, да добијемо део од његове светости.
11Јер ниједно карање, кад бива, не чини се да доноси радост, него жалост; али после даје миран род праведности онима који су њиме научени.
12Зато "исправите клонуле руке и изнемогла колена"
13и "поравните пут за ноге своје", да не би оно што је хромо, ишчашило ногу, него да се још излечи.
14Тежите за миром са свима, и за светошћу, без које нико неће видети Господа.
15Гледајте да ко не остане без благодати Божје, а не узрасте какав горак корен и не направи неред, и да се њиме не опогане многи,
16да не буде ко блудник или човек овога света, као Исав, који је за једно јело дао право свога првородства.
17Јер знате да је после, кад је хтео да наследи благослов, одбијен - јер не нађе места покајању, иако га је и са сузама тражио.
18Јер нисте приступили гори која се може опипати и која гори, мраку, помрчини, олуји,
19трубном гласу и гласу речи, за који су они који су га чули, молили да им се више не говори;
20јер не могаху да поднесу заповест: "Ако се и звер дотакне горе, биће камењем убијена".
21И тако страшно беше оно што се видело, да Мојсије рече: "Уплашио сам се и дркћем".
22Него сте приступили Сионској гори и граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, мириадама анђела, свечаном збору
23и цркви првенаца који су написани на небу, Богу, судији свих, и духовима покојних праведника,
24Исусу, посреднику новога савеза, и крви кропљења, која боље говори него ли Авељева.
25Гледајте да не одбијете онога који говори: јер, кад они нису утекли који су одбили онога који је говорио на земљи, а камо ли ћемо ми, ако се уклањамо од онога који говори с неба.
26Његов глас потресао је онда (само) земљу, а сад је обећао: "Још ћу једанпут потреси не само земљу него и небо".
27А "још једанпут" показује да ће променити оно што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче.
28Зато, примајући царство непоколебљиво, будимо захвални и служимо тако Богу по његовој вољи, с поштовањем и са страхом:
29јер је Бог наш огањ који спаљује.