1А вера је тврдо уздање у оно чему се надамо, доказ за ствари које се не могу видети.
2За њу су стари похваљени.
3Вером схваћамо да је свет створен речју Божјом, тако да то што видимо, није постало из онога што се види.
4Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; за њу доби хвалу да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове, и кроз њу говори он још и после своје смрти.
5Вером би Енох пренесен да не види смрти, и не нађе се више, јер га Бог премести. Јер је пре премештања добио хвалу да је угодио Богу.
6А без вере није могуће угодити (Богу); јер онај који хоће да дође к Богу, мора веровати да има Бога и да плаћа онима који га траже.
7Вером доби Ноје вест о ономе што се још није видело, и у побожном страху начини ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди свет и поста наследник праведности по вери.
8Вером послуша Аврам кад би позван да изиђе на место које је требало да добије, и изиђе не знајући куда иде.
9Вером дође у земљу обећану, као у туђу, и у шаторима живљаше с Исаком и Јаковом, сунаследницима тога обећања;
10јер чекаше град са тврдим темељима, коме је зидар и творац Бог.
11Вером доби и она, Сара, силу да зачне и преко времена старости, јер држаше за верна онога који обећа.
12Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, као звезде небеске мноштвом и као небројени песак покрај мора.
13У вери помреше сви ови не примивши обећања, него их само видеше издалека и поздравише их, и признаше да су гости и дошљаци на земљи.
14Јер који тако говоре, показују да траже отаџбине.
15И да су мислили на ону из које су изишли, имали су времена да се врате;
16али сад желе бољу, т.ј. небеску. Зато се Бог не стиди њих, називати се Бог њихов; јер им је приправио град.
17Вером је Аврам принео Исака кад је кушан, и јединца сина хтео је да принесе он који је примио обећања
18и коме је речено: "У Исаку ће ти се назвати семе";
19јер је помислио да је Бог кадар и из мртвих васкрснути: зато га је и добио као слику.
20Вером благослови Исак Јакова и Исава и оним што ће доћи.
21Вером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова и нагну се дубоко преко врха палице своје.
22Вером спомену Јосиф умирући излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.
23Вером су Мојсија, пошто се родио, родитељи његови крили три месеца, јер су видели да је дете лепо, и нису се побојали заповести цареве.
24Вером Мојсије, кад је одрастао, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;
25и воле страдати с народом Божјим, него ли имати кратку сласт греха,
26јер је срамоту Христову држао за веће богатство од блага египатског; јер је гледао на плату.
27Вером остави Египат, не побојавши се љутине цареве: јер се држао онога који се не види, као да га је гледао.
28Вером је учинио пасху и кропљење крвљу, да се онај који је убијао, не би дотакао њихових првенаца.
29Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи; а кад Египћани то покушаше, потопише се.
30Вером падоше зидови јерихонски кад се седам дана обилази око њих.
31Вером Рава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром.
32И шта још да кажем? Не би ми достало времена кад бих стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о пророцима,
33који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34угасише силу огњену утекоше од оштрица мача, ојачаше после немоћи, показаше се јаки у боју, растераше војске туђе.
35Жене примише своје мртве ускрсом, други су мучени и не присташе на избављење, да би добили бољи ускрс.
36Други поднесоше ругање и бој, па још и окове и тамнице;
37камењем побијени бише, спаљени бише, пресечни бише, од мача помреше, потуцаху се у овчјим кожусима, у козјим кожама, у оскудици, у невољи, у патњама.
38Којих свет не беше достојан, ти лутаху по пустињама, по горама, по пећинама и по рупама земаљским.
39И ови сви који су похваљени за своју веру, не примише обећања,
40јер је Бог нешто боље за нас одредио да не дођу без нас до савршенства.