Hebrews 11
1 А вера је тврдо уздање у оно чему се надамо, доказ за ствари које се не могу видети.
2 За њу су стари похваљени.
3 Вером схваћамо да је свет створен речју Божјом, тако да то што видимо, није постало из онога што се види.
4 Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; за њу доби хвалу да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове, и кроз њу говори он још и после своје смрти.
5 Вером би Енох пренесен да не види смрти, и не нађе се више, јер га Бог премести. Јер је пре премештања добио хвалу да је угодио Богу.
6 А без вере није могуће угодити (Богу); јер онај који хоће да дође к Богу, мора веровати да има Бога и да плаћа онима који га траже.
7 Вером доби Ноје вест о ономе што се још није видело, и у побожном страху начини ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди свет и поста наследник праведности по вери.
8 Вером послуша Аврам кад би позван да изиђе на место које је требало да добије, и изиђе не знајући куда иде.
9 Вером дође у земљу обећану, као у туђу, и у шаторима живљаше с Исаком и Јаковом, сунаследницима тога обећања;
10 јер чекаше град са тврдим темељима, коме је зидар и творац Бог.
11 Вером доби и она, Сара, силу да зачне и преко времена старости, јер држаше за верна онога који обећа.
12 Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, као звезде небеске мноштвом и као небројени песак покрај мора.
13 У вери помреше сви ови не примивши обећања, него их само видеше издалека и поздравише их, и признаше да су гости и дошљаци на земљи.
14 Јер који тако говоре, показују да траже отаџбине.
15 И да су мислили на ону из које су изишли, имали су времена да се врате;
16 али сад желе бољу, т.ј. небеску. Зато се Бог не стиди њих, називати се Бог њихов; јер им је приправио град.
17 Вером је Аврам принео Исака кад је кушан, и јединца сина хтео је да принесе он који је примио обећања
18 и коме је речено: "У Исаку ће ти се назвати семе";
19 јер је помислио да је Бог кадар и из мртвих васкрснути: зато га је и добио као слику.
20 Вером благослови Исак Јакова и Исава и оним што ће доћи.
21 Вером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова и нагну се дубоко преко врха палице своје.
22 Вером спомену Јосиф умирући излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.
23 Вером су Мојсија, пошто се родио, родитељи његови крили три месеца, јер су видели да је дете лепо, и нису се побојали заповести цареве.
24 Вером Мојсије, кад је одрастао, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;
25 и воле страдати с народом Божјим, него ли имати кратку сласт греха,
26 јер је срамоту Христову држао за веће богатство од блага египатског; јер је гледао на плату.
27 Вером остави Египат, не побојавши се љутине цареве: јер се држао онога који се не види, као да га је гледао.
28 Вером је учинио пасху и кропљење крвљу, да се онај који је убијао, не би дотакао њихових првенаца.
29 Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи; а кад Египћани то покушаше, потопише се.
30 Вером падоше зидови јерихонски кад се седам дана обилази око њих.
31 Вером Рава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром.
32 И шта још да кажем? Не би ми достало времена кад бих стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о пророцима,
33 који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену утекоше од оштрица мача, ојачаше после немоћи, показаше се јаки у боју, растераше војске туђе.
35 Жене примише своје мртве ускрсом, други су мучени и не присташе на избављење, да би добили бољи ускрс.
36 Други поднесоше ругање и бој, па још и окове и тамнице;
37 камењем побијени бише, спаљени бише, пресечни бише, од мача помреше, потуцаху се у овчјим кожусима, у козјим кожама, у оскудици, у невољи, у патњама.
38 Којих свет не беше достојан, ти лутаху по пустињама, по горама, по пећинама и по рупама земаљским.
39 И ови сви који су похваљени за своју веру, не примише обећања,
40 јер је Бог нешто боље за нас одредио да не дођу без нас до савршенства.