1Јер закон има само сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, па не може никада истим жртвама, што их они сваке године без престанка приносе, савршити оне који приступају.
2Или зар не би, иначе, престале приносити се, зато што се они који служе Богу, једанпут очишћени, не би више осећали грешни?
3Али оне сваке године подсећају на грехе;
4јер не може крв јунчија и јарчија уништити грехе.
5Зато, улазећи у свет, говори: "Жртава и приноса ниси хтео, али тело си ми приправио;
6жртве спаљенице и жртве за грех нису ти биле угодне.
7Тада рекох: Ево идем - у књизи је написано за мене - да учиним вољу твоју, Боже".
8Горе каже: "Жртава и приноса, жртава спаљеница и жртава за грех ниси хтео, нити су ти биле угодне", а оне се по закону приносе:
9тада је рекао: "Ево идем да учиним вољу твоју". Укида, дакле, прво, да постави друго.
10По овој смо вољи освећени приносом тела Исуса Христа једанпут за свагда.
11И сваки свештеник служи сваки дан и приноси исте жртве много пута, које никад не могу уништити грехе;
12а овај је принео само једну жртву за грехе и (онда) сео за навек с десне стране Богу,
13и чека даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногама његовим.
14Јер је једном жртвом за увек савршио оне који се освећују.
15То нам сведочи и Дух свети. Јер, пошто је рекао:
16"Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дан, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их", вели даље:
17"и греха њихових и безакоња њихових нећу више памтити".
18А где је опроштење ових, ту више не треба приноса за грех.
19Кад, дакле, браћо, имамо слободу улазити у светињу крвљу Исусовом,
20путем новим и живим, који нам је отворио завесом т.ј. телом својим,
21и (како имамо) свештеника великог над домом Божјим,
22приступајмо с истинитим срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести и опрани по телу водом чистом.
23Држимо се тврдог признања наде, јер је веран онај који је обећао,
24и пазимо један на другога ради бодрења у љубави и добрим делима.
25Не остављајмо скупштине своје, као што неки имају обичај, него светујмо један другога, и толико већма, колико видите да се приближује дан (судни).
26Јер, кад ми хотимице грешимо пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе,
27него остаје (само) страшно чекање суда и сила огња који ће појести противнике (Божје).
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који гази Сина Божјега, крв савеза којом се осветио за погану држи и ружи Духа љубави!
30Јер знамо онога који рече: "Моја је освета, ја ћу вратити". И опет: "Господ ће судити народу своме".
31Страшно је упасти у руке Бога живога.
32Сећајте се ранијих дана, у које, просветљени, многу борбу страдања поднесосте,
33које поставши сами за гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који су тако живели.
34Јер сте патили са сужњима и дали сте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате боље и непропадљиво имање.
35Не одбацујте, дакле, уздања свога, које има велику плату.
36Јер вам је потребно трпљење, да извршите вољу Божју и примите обећање.
37"Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.
38А праведник мој живеће од вере; ако ли одступи, неће бити по вољи душе моје".
39А ми нисмо од оних који одступају, на пропаст, него од оних који верују, да тако добију живот.