1После тога, након четрнаест година, отидох опет горе у Јерусалим с Варнавом, а повео сам са собом и Тита.
2Отидох, пак, по откривењу и изнех им еванђеље које проповедам међу незнабошцима, а нарочито угледнима, да не трчим или да не трчах узалуд.
3Но ни мој пратилац Тит, иако је био Грк, не би натеран да се обреже,
4и то због лажне браће која се беху увукла и дошла да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе.
5Овима ни за часак нисмо попустили, да би истина еванђеља остала за вас.
6Али од угледних - ма какви да су били, мени је свеједно: Бог не гледа ко је ко - мени, наиме, угледни ништа нису додали,
7него, напротив, кад су видели да је мени поверено еванђеље за необрезане, као Петру за обрезане -
8јер онај који даде снаге Петру за апостолство међу обрезанима, оснажи и мене за незнабошце -
9и кад су познали благодат која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматраху за стубове, дадоше мени и Варнави деснице заједнице, да ми међу незнабошце, а они к обрезању (иду):
10само да се сећамо сиромашних, што сам се и трудио да чиним.
11А кад Кифа дође у Антиохију, у очи њему против стадох, јер је био осуђен.
12Док, наиме, не дођоше неки од Јакова, јео је с незнабошцима; а кад дођоше, повуче се и одвајаше се, бојећи се оних из обрезања.
13И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву.
14А кад видех да не иду право по истини еванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти као Јудејин незнабожачки а не јудејски живиш, како гониш незнабошце да живе јудејски?
15Ми смо рођени Јудеји, а не грешници из незнабожаца,
16но, знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Христа Исуса, и ми у Христа Исуса поверовасмо, да се оправдамо вером у Христа, а не делима закона, јер се делима закона нико неће оправдати.
17Ако би се, пак, тражећи да се оправдамо у Христу, и сами нашли као грешници, је ли онда Христос слуга греху? Боже сачувај!
18Јер, ако опет зидам оно што сам развалио, показујем се да сам преступник.
19Јер ја законом закону умрех, да Богу живим. С Христом се разапех:
20не живим више ја, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим у вери у Сина Божјег, који ме је заволео и дао себе за мене.
21Не одбацујем благодати Божје; јер, ако праведност законом долази, онда је Христос бадава умро!