1Павле, апостол не од људи, нити кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који га је подигао из мртвих,
2и сва браћа која су са мном, црквама галатским:
3благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
4који је дао себе за грехе наше, да нас избави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5коме слава у све векове! Амин.
6Чудим се да се од онога који вас је позвао благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго еванђеље,
7које није друго (еванђеље), само има неких који вас збуњују и хоће да изврну еванђеље о Христу.
8Али, ако би вам и ми, или анђео с неба проповедао еванђеље друкчије него што смо вам проповедали, проклет да буде!
9Као што смо пре рекли, и сад опет велим: Ако вам ко проповеда еванђеље друкчије него што сте примили, проклет да буде!
10Зар ја сад људе гледам да задобијем или Бога? Или гледам људима да угодим? Кад бих још људима угађао, Христов слуга не бих био!
11Дајем вам на знање, браћо, да еванђеље које сам ја проповедао, није људско:
12јер га ја нисам од човека ни примио, нити научио, него откривењем Исуса Христа.
13Јер сте чули мој некадашњи живот у јудејству, да сам одвише гонио цркву Божју и рушио је,
14и у јудејству превазишао многе своје вршњаке у народу своме, јер сам одвише ревновао за отачка своја предања.
15А кад се свиде ономе који ме је изабрао од утробе матере моје и позвао благодаћу сојом,
16да открије Сина свога мени, да га објавим међу незнабошцима, одмах - не питах за савет људе,
17нити одох горе у Јерусалим к апостолима старијим од себе, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.
18После тога, након три године, отидох горе у Јрусалим да видим Кифу, и остадох у њега петнаест дана.
19Али другога од апостола не видех, осим Јакова, брата Господњег.
20А што вам пишем - ево, Бог је сведок да не лажем.
21Потом дођох у крајеве сирске и киликиске.
22А хришћанским црквама у Јудеји био сам лично непознат.
23Они су само слушали: онај који нас је некад гонио, сад проповеда веру коју је некад рушио,
24и слављаху Бога на мени.