1А кад Аполос беше у Коринту, Павле прође горње земље и дође у Ефес. Ту нађе неке ученике
2и рече им: Јесте ли примили Духа светога кад сте поверовали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има дух свети.
3А он рече: каквим сте се, дакле, крштењем крстили? А они рекоше: Јовановим крштењем.
4Тада Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања и говорио је народу да верује у онога који ће доћи за њим, т.ј. у Исуса.
5Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6И кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораху језике и прорицаху.
7А беше људи свега око дванаест.
8И уђе у синагогу и проповедаше онде слободно три месеца, говорећи им и трудећи се да их задобије за царство Божје.
9А кад неки осташе упорни и неверни и ружаху науку пред народом, одступи од њих, одлучи ученике и проповедаше сваки дан у школи некога Тирана.
10Ово је било две године, тако да су сви који су живели у Азији, и Јудеји и Грци, чули реч Господњу.
11А Бог је необична чудеса чинио рукама Павловим,
12тако да су и његове убрушчиће и кецеље носили на болеснике, иони се исцељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.
13Тада почеше и неки од Јудеја који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати име Господа Исуса над онима у којима беху зли духови и рекоше: Заклињем вас Исусом кога Павле проповеда.
14Седам синова једног јудејског првосвештеника Скевер чињаху ово.
15А зли дух одговори им: Исуса познајем, и Павла знам; али ко сте ви?
16И скочи на њих човек у коме беше зли дух, надвлада их све и савлада, тако да су голи и израњени утекли из оне куће.
17Ово дознадоше сви Јудеји и Грци који живљаху у Ефесу, и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
18Многи од оних који су веровали, долажаху, признаваху грехе своје и казиваху дела своја.
19Многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима. Прорачунаше и нађоше да су вредиле педесет хиљада сребра.
20Тако је силно расла и јачала реч Господња.
21После овога намисли Павле да прође Македонију и Ахају и да онда иде у Јерусалим. Рече: Пошто будем тамо, морам и Рим видети.
22И посла у Македонију двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.
23У то време подиже се не мала буна због науке.
24Некакав златар, по имену Димитрије, који је правио сребрне храмове Артемидине и (тако) мајсторима давао не малу зараду,
25скупи ове и мајсторе других оваквих ствари и рече: Људи, ви знате да ми од овога посла живимо.
26Али видите и чујете да овај Павле, говорећи да то нису богови што се рукама људским граде, наговори и одврати многи народ не само у Ефесу него готово по свој Азији.
27Али не прети само та опасност да ће нам пропасти овај занат, него се неће марити ни за храм велике богиње Артемиде, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свет поштује.
28А кад чуше ово, напунише се гнева и викаху: Велика је Артемида ефеска!
29И напуни се град буне, и навалише једнодушно у позориште и одвукоше и Македонце Гаја и Аристарха, пратиоце Павлове.
30А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
31А и неки од Азиарха, који му беху пријатељи, послаше к њему и световаху га да не иде у позориште.
32Међутим, једни викаху једно, а други друго; јер збор беше смућен, и највише их није знало зашто су се скупили.
33Из гомиле доведоше Александра кога су Јудеји изгурали напред. Александар махну руком и хтеде се бранити пред народом.
34Али, кад га познаше да је Јудејин, повикаше сви у глас и викаху око два часа: Велика је Артемида ефеска!
35А кад писар утиша народ, рече: Ефесци, ко је тај човек који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њезина кипа који је пао с неба?
36Кад, дакле, то нико не може порећи, ваља ви да будете мирни и ништа нагло дане чините.
37Доведосте ове људе који нити су покрали храм нити хуле на нашу богињу.
38А Димитрије и мајстори који су с њим, ако имају какву тужбу, има дана кад се суди и има проконзула; нека туже један другога.
39Ако ли још што тражите, решиће се у законитој скупштини.
40Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну, јер нема ниједнога узрока којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И кад ово рече, распусти народ који се беше скупио.
41...