1И дођоше неки из Јудеје и учаху браћу: Ако се не обрежете по закону Мојсијеву, не можете се спасти.
2А кад поста не мала распра и препирање између Павла и Варнаве и њих, одлучише, да због овога питања Павле, Варнава и други неки од њих иду горе у Јерусалим, к апостолима и старешинама.
3Испраћени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију, причаху обраћање незнабожаца и чињаху велику радост свој браћи.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква, апостоли и старешина, и казаше шта све Бог учини с њима.
5Али усташе неки верни који припадаху секти фарисејској и рекоше: Треба их обрезати и заповедити им да држе закон Мојсијев.
6Тада се сабраше апостоли и старешине да извиде ову ствар.
7После дуге расправе уста Петар и рече им: Браћо, ви знате да (ме) је Бог већ од првих дана изабрао између вас, да из мојих уста чују незнабошци реч еванђеља и да верују.
8И Бог, који познаје срца, посведочио је за њих и дао им је Духа светога као и нама,
9и није поставио никакве разлике између нас и њих, јер је очистио вером срца њихова.
10Што, дакле, сад кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми не могосмо понети?
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса, као и они.
12Онда умуче све мноштво и слушаху Варнаву и Павла који причаху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.
13А кад они умукоше, проговори Јаков и рече: Браћо, чујте ме!
14Симеон каза како се Бог првипут смилова да из незнабожаца узме народ за своје име.
15И с овим се слажу речи пророчке, као што је написано:
16"Потом ћу се вратити и опет ћу сазидати дом Давидов који је пао, развалине његове поправићу и подигнућу га опет,
17да потраже Господа и остали људи, т.ј. сви народи који се по мени зову, говори Господ који ово
18објавује од давнина".
19Зато ја мислим да се не дира у незнабошце који се обраћају Богу,
20него да им се пише да се чувају да се не упрљају од идола, да се чувају од блуда, удављенога и од крви.
21Јер Мојсије има од старих времена у свима градовима своје проповеднике: сваке суботе чита се по синагогама.
22Тада одлучише апостоли и старешине са свом црквом, да изаберу између себе људе и да их с Павлом и Варнавом пошљу у Антиохију. (И изабраше) Јуду који се звао Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом,
23и послаше по њима ову посланицу: Апостоли, старешине и браћа поздрављају браћу од незнабожаца која су у Антиохији, Сирији и Киликији.
24Како смо чули, да су вас неки од нас збунили речима и узнемирили душе ваше, а ми им ништа нисмо заповедили,
25то смо одлучили једнодушно, да вам пошљемо изабране људе с нашим драгим Варнавом и Павлом,
26с људима који су живот свој предали за име Господа нашег Исуса Христа.
27Посласмо, дакле, Јуду и Силу, који ће то исто и речима казати:
28Одлучисмо, наиме, свети Дух и ми, да не мећемо на вас никаквих других тегоба осим овога потребнога:
29да се чувате од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда. Ако се од овога ушчувате, добро ћете чинити. Будите здрави!
30А кад их отпустише, дођоше у Антиохију, сабраше народ и предаше посланицу.
31Кад је прочиташе, обрадоваше се утеси.
32А Јуда и Сила, који и сами беху пророци, утешише и утврдише браћу многим речима.
33После неког времена отпустише их браћа с миром к онима који су их послали.
34...
35А Павле и Варнава осташе у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многим другима.
36После неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свима градовима у којима смо проповедали реч Господњу, (да видимо) како живе.
37Варнава је хтео да узме са собом и Јована, прозванога Марка.
38Али Павле је тражио да не узму са собом онога који их је одустао у Памфилији и није ишао с њима на посао.
39Тако дође до срџбе, и они се раздвојише. Варнава узе Марка и отплови на Кипар,
40а Павле изабра Силу и отиде, предан од браће благодати Господњој.
41Пролазио је кроз Сирију и Киликију и утврђивао је цркве.