1Прву сам ти књигу, Теофиле, написао о свему што је Исус творио и учио од почетка
2па до дана кад је узет на небо, пошто је Духом светим заповедио апостолима које је изабрао.
3Овима се по страдању своме показа жив многим истинитим знацима: четрдесет дана јавља им се и говораше им о царству Божјем.
4И кад се с њима саста, заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очино, "које сте" (,рече,) "чули од мене:
5Јован је крстио водом, а ви ћете се не дуго после ових дана крстити Духом светим".
6А сабрани га питаху: Господе, хоћеш ли сад повратити царство Израиљево?
7Рече им: Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу,
8него ћете примити силу кад сиђе свети Дух на вас, и бићете ми сведоци у Јерусалиму, по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.
9И кад ово рече, пред њиховим се очима подиже, и облак га узе испред очију њихових.
10И кад гледаху на небо док он иђаше горе, гле, два човека стајаху поред њих у белим хаљинама.
11Ови рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо, тако ће (опет) доћи као што га видесете да иде на небо.
12Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска и која је близу Јерусалима, један суботни дан хода.
13И кад уђоше, попеше се у горњу собу где су обично боравили: Петар, Јован, Јаков и Андрија, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14Ови се сви једнако и једнодушно мољаху Богу са женама и Маријом, матером Исусовом, и с браћом његовом.
15У те дане уста Петар међу браћом и рече - а беше народа заједно око сто и двадесет душа:
16Браћо! Морало се испунити писмо што га Дух свети прорече устима Давидовим за Јуду који је био вођа онима што ухватише Исуса.
17Он се бројао с нама и беше добио део ове службе.
18Овај стече њиву од плате за грех, али паде стрмоглав, пуче по среди и изасу се сва утроба његова.
19И дознаше за ово сви становници јерусалимски, тако да се та њива прозва њиховим језиком Акелдамах т.ј. њива крвна.
20Јер у псалтиру стоји: "Двор његов да буде пуст и да не буде никога ко би живео у њему", и "Службу његову да добије други".
21Треба, дакле, од људи који су с нама били за све време док с нама беше Господ Исус,
22почевши од крштења Јованова па до дана кад се узе од нас - да буде с нама сведок ускрса његова један од ових.
23И поставише двојицу: Јосифа који се звао Варсава, с надимком Јуст, и Матију.
24И помолише се Богу овако: Ти, Господе, који познајеш срца свих, покажи кога си изабрао од ове двојице,
25да прими место службе ове и апостолства, што га остави Јуда, да иде на своје место.
26И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и придода се једанаесторици апостола.