Acts 1
1 Прву сам ти књигу, Теофиле, написао о свему што је Исус творио и учио од почетка
2 па до дана кад је узет на небо, пошто је Духом светим заповедио апостолима које је изабрао.
3 Овима се по страдању своме показа жив многим истинитим знацима: четрдесет дана јавља им се и говораше им о царству Божјем.
4 И кад се с њима саста, заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очино, "које сте" (,рече,) "чули од мене:
5 Јован је крстио водом, а ви ћете се не дуго после ових дана крстити Духом светим".
6 А сабрани га питаху: Господе, хоћеш ли сад повратити царство Израиљево?
7 Рече им: Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу,
8 него ћете примити силу кад сиђе свети Дух на вас, и бићете ми сведоци у Јерусалиму, по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.
9 И кад ово рече, пред њиховим се очима подиже, и облак га узе испред очију њихових.
10 И кад гледаху на небо док он иђаше горе, гле, два човека стајаху поред њих у белим хаљинама.
11 Ови рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо, тако ће (опет) доћи као што га видесете да иде на небо.
12 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска и која је близу Јерусалима, један суботни дан хода.
13 И кад уђоше, попеше се у горњу собу где су обично боравили: Петар, Јован, Јаков и Андрија, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14 Ови се сви једнако и једнодушно мољаху Богу са женама и Маријом, матером Исусовом, и с браћом његовом.
15 У те дане уста Петар међу браћом и рече - а беше народа заједно око сто и двадесет душа:
16 Браћо! Морало се испунити писмо што га Дух свети прорече устима Давидовим за Јуду који је био вођа онима што ухватише Исуса.
17 Он се бројао с нама и беше добио део ове службе.
18 Овај стече њиву од плате за грех, али паде стрмоглав, пуче по среди и изасу се сва утроба његова.
19 И дознаше за ово сви становници јерусалимски, тако да се та њива прозва њиховим језиком Акелдамах т.ј. њива крвна.
20 Јер у псалтиру стоји: "Двор његов да буде пуст и да не буде никога ко би живео у њему", и "Службу његову да добије други".
21 Треба, дакле, од људи који су с нама били за све време док с нама беше Господ Исус,
22 почевши од крштења Јованова па до дана кад се узе од нас - да буде с нама сведок ускрса његова један од ових.
23 И поставише двојицу: Јосифа који се звао Варсава, с надимком Јуст, и Матију.
24 И помолише се Богу овако: Ти, Господе, који познајеш срца свих, покажи кога си изабрао од ове двојице,
25 да прими место службе ове и апостолства, што га остави Јуда, да иде на своје место.
26 И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и придода се једанаесторици апостола.