Acts 2
1 А кад дође педесети дан, беху сви заједно на једном месту.
2 И уједнапут наста хука с неба као кад дува силан ветар, и напуни сву кућу где су седели.
3 И показаше им се језици као огњени, који се разделише и седе на свакога од њих по један.
4 И сви се напунише Духа светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да говоре.
5 А у Јерусалиму живљаху побожни Јудеји из свакога народа под небом.
6 И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер свако од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9 Парћани, Миђани, Еламљани, који смо из Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије,
10 Фригије и Памфилије, Египта и крајева ливијских код Кирине, и ми из Рима,
11 Јудеји и проселити, Крићани и Арапи: чујемо их где нашим језицима јављају велика дела Божја.
12 И сви се дивљаху и питаху један другога: Шта ће ово бити?
13 А други се подсмеваху и говораху: Напили су се новога вина.
14 А Петар стаде с једанаесторицом, подиже глас свој и рече им: Јудеји и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово знајте, и чујте моје речи!
15 Нису ови, као што ви мислите, пијани, јер је (тек) трећи час дана,
16 него је ово оно што је рекао пророк Јоиљ:
17 "У последње дане, говори Бог, излићу од Духа свога на све људе: и пророковаће синови ваши и кћери ваше; младићи ваши виђаће утваре и старци ваши сниваће снове.
18 Па и на слуге своје и на слушкиње своје излићу у те дане од Духа свога, и пророковаће.
19 Чинићу чудеса на небу горе и знаке на земљи доле: крв, огањ и пушење дима.
20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв, пре него што дође велики и славни дан Господњи.
21 И сваки који призове име Господње, спашће се".
22 Људи Израиљци, чујте ове речи: Исус Назарећанин (беше) човек кога је Бог пред вама потврдио силама, чудесима и знацима што их је Бог преко њега учинио међу вама, као што и сами знате.
23 Овога ви, пошто је по одређеној вољи и промислу Божјем предан, преко руку безаконика на крст приковасте и убисте.
24 Али Бог раздреши смртне болове и подиже га; јер не беше могуће да га смрт држи.
25 Јер Давид каже за њега: "Једнако гледах Господа пред собом, јер ми је с десне стране, да се не пољуљам.
26 Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој; а још ће и тело моје почивати у нади,
27 јер нећеш оставити душе моје у аду, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.
28 Показао си ми путеве живота, напунићеш ме весеља пред лицем својим".
29 Браћо, могу вам слободно говорити о патријарху Давиду: он умре и би укопан, и гроб је његов међу нама до овога дана.
30 Али, како је био пророк и како је знао да му сеБог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара посадити на престо његов,
31 предвидевши рече за ускрс Месијин, да сеон не остави у аду и да тело његово не виде трухљења.
32 Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци.
33 Подигнут, дакле, десницом Божјом и примивши од Оца обећанога светога Духа, изли ово што ви видите и чујете.
34 Јер се није Давид попео на небо, него каже сам: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране
35 док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима".
36 Тврдо, дакле, нека зна сав дом Израиљев, да га је Бог начинио Господом и Месијом, овога Исуса кога сте ви распели.
37 А кад чуше ово, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да чинимо, људи и браћо?
38 А Петар им (рече): Покајте се, и нека се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење ваших греха, и примићете дар светога Духа.
39 Јер је за вас обећање и за децу вашу и за све даљне, које ће год дозвати Господ, Бог наш.
40 И још многим другим речима сведочаше и позиваше их: Спасите се од овога поквареног рода!
41 Који, дакле, примише реч његову, крстише се, и додаде се тога дана (цркви) око три хиљаде душа.
42 И осташе једнако у науци апостолској и у (братској) заједници, у ломљењу хлеба и у молитви.
43 А у све уђе страх, јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке.
44 А сви који су веровали, били су заједно и имали су све заједно.
45 Продавали су што су имали и новац су раздавали свима, како је ко требао.
46 Сваки дан беху једнако једнодушно у храму, ломљаху хлеб по кућама, примаху храну с радошћу и с простим срцем,
47 слављаху Бога и сав их је народ волео. А Господ сваки дан додаваше (цркви) оних који се спасаваху.