1Psalam Asafov. Zacelo je Bog dobar Izrailju, i onima čije srce je bez mane.
2Što se mene tiče, zamalo mi noge nisu zašle s puta; koraci se moji skoro isklizaše.
3Jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje zlikovaca.
4Eto, strepnju od smrti nemaju, telo im je zadriglo.
5Ljudske muke ne poznaju, ne stradaju sa ljudima.
6Nadmenost je zato njima kao ogrlica, ogrće ih odeća nasilja.
7Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna.
8Ismevaju se, govore zlobno i nasiljem prete ponosito.
9Njihova su usta okrenuta nebesima, a njihov jezik zemljom šeta.
10Zato im se njihov narod vraća i obilje vode ispijaju.
11I govore: „Kako bi Bog znao? Postoji li znanje Svevišnjega?“
12Gle, takvi su zlikovci: spokojni doveka i bogatstvo gomilaju!
13Zacelo sam uzalud svoje srce čistim očuvao, svoje ruke nevinošću očistio!
14Od jutra do sutra ojađen sam bio, jutra su mi donosila kaznu.
15A da sam kazao da ću i ja tako da pričam, izneverio bih naraštaj tvoje dece.
16Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo;
17dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak.
18Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine.
19Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni!
20Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš.
21Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena,
22bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja.
23Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku.
24Savetom me svojim vodiš, naposletku ćeš me u slavu uzeti.
25Koga ja imam na nebesima? Pored tebe na zemlji mi ništa milo nije.
26Neka mi okopne i telo i srce, Bog je doveka stena moga srca i baština moja.
27Gle, eno propašće oni od tebe daleki, ti satireš svakog ko ti je neveran.
28Što se mene tiče, dobra mi je Božija blizina. U Gospodu Bogu sebi načiniću utočište i sva dela tvoja objaviću.