Psalms 74
1 Asafova poučna pesma. Zašto si nas, o, Bože, odbacio doveka? Zašto da se jarost tvoja puši na stado tvoje paše?
2 Priseti se svoje zajednice što si je od davnina stekao, plemena svoga nasledstva koje si otkupio — gore Sion na kojoj si prebivao.
3 Korake svoje okreni ka ruinama večnim, svemu čemu je naudio protivnik u Svetinji.
4 Dušmani tvoji riču usred tvog mesta sastanka, postaviše zastave svoje za znakove.
5 Poznati su kao čovek što sekiru na šipražje diže;
6 i onda sekirom i polugama sve rezbarije lomi.
7 Svetilište tvoje do tla spališe, opoganiše Prebivalište imena tvog.
8 U srcu su svome rekli: „Hajde da ih sasvim potlačimo!“ Spalili su sva Božija mesta sastanka u zemlji.
9 A naše znakove videli nismo, ni proroka još nema, i nikoga s nama ko bi znao — dokle?
10 Dokle će se, o, Bože, rugati dušmanin? Hoće li protivnik doveka tvoje ime da prezire?
11 Zašto ruku svoju, baš svoju desnicu, povlačiš? Iz nedara svojih izvuci je i satri ih!
12 A Bog car moj je od davnina, posred zemlje spasonosna dela čini.
13 Silom svojom ti si more razdelio, u vodama smrskao si glave morskim nemanima.
14 Levijatanu si glave razdrobio, narodima uz obalu za hranu si ga dao.
15 Ti si dao da nabuja i vrelo i potok, ti si nepresušne presušio reke.
16 Tvoj je dan, baš kao i noć; ti si postavio i mesec i sunce.
17 Ti si zemlji odredio svaku među; i leto i zimu načinio ti si.
18 Seti se tog protivnika koji te prezire, Gospode, i bezumnih što preziru ti ime.
19 Ne daj zveri život golubice svoje, doveka ne zaboravi na život svojih siromaha.
20 Pogledaj na savez, jer se mračni krajevi zemlje napuniše mestima nasilja.
21 Ne daj ugnjetenom da se ponižen vrati, neka ime tvoje slave i siromah i ubogi.
22 Ustani, o, Bože, svoj slučaj odbrani! Seti se prezira bezumnog prema tebi od jutra do sutra.
23 Ne zaboravi glas dušmana svojih, poklič što se neprestano diže, onih što se protiv tebe bune.